Дани(ј)ел Симић

Дани(ј)ел Симић: Валентине, џукело, мрш кући!

Када је колонијални намјесник Мирослав Лајчак одузео лична документа члановима породице Радована Караџића, као да живимо у средњем вијеку, био сам једини колумниста који се протестно огласио, а сасвим сигурно га нико није описао као џукелу.

Покојни Јоле Петковић, уредник првог приватног часописа у Српској, данас такође рахметли Екстра магазина, сугерисао је да ми то "баш и није требало". Још је тада велики страх владао од политичког крила окупационих трупа НАТО, јер су их наше власти слушале слијепо и преко РАК проводиле њихову глобу.

То стално понављам, као и већину што ћете читати, јер су неки заборавили. Ако не би хтјели реаговати домаћи кербери, упала би вам војна јединица СФОР-а у редакцију. Ко то заборавља, мио му је отисак туђинске чизме на образу.

Али Јоле је ипак објавио, а на то сам га питао: Како назвати некога ко узима људима основна људска права, само због тога што му је члан породице тражен и у бјекству је?

Сада идем корак даље и ту основну поруку Кловну Валентину шаљем у наслову.

Да будете пуштали пијетла на праг

Канцеларија окупационих трупа, еуфемистички скраћена у ОХР, када су војници НАТО отишли да шире мир и демократију у Авганистан, Ирак, Сирију, те су након 6. јануара ове године заноћили чак и у Конгресу САД; данас није ништа више од празне административне љуштуре.

Пајац Инцко има тачно онолико снаге и ауторитета, те полуга да проводи своје одлуке, колико српски политичари пристају да га слушају. Кажем српски политичари, јер само безобразна, покварена или глупа особа; може порећи да је ОХР скраћеница од – Уред за разградњу Републике Српске.

Бави се једино гушењем и одузимањем основних људских права, припадницима српског народа и смањивањем овласти републике која носи њихово име. Дотле смо дошли у усташтву ОХР, да је и само име Република Српска упитно и увредљиво. Посебно су ускраћена права на изражавање свог националног поријекла, употребе свог језика и својих симбола, те слободно расправљање и образовање о својој историји, што је по Дејтону у искључивој надлежности Српске.

Већ сам упозорио на то да ће посљедице попуштања око имена Радована Караџића на Палама ствар само погоршати. Тим потезом, Милорад Додик је васкрсао држављанина Републике Аустрије, на који је чак и медијско-политичка позорница у Ефбиху заборавила.

И то као особу која умишља да је на неки необјашњив начин надређена Народној скупштини Републике Српске!?

Сад, наравно, као протестна реакција слиједи сељење Владе и Предсједника у Брчко?

Тако несагледиво мудра одлука је истовјетна оној око Дистрикта Брчко. Посланици СНСД уградили су Арбитражну одлуку о граду који је по Мировном споразуму на територији Републике Српске, у тзв. Устав БиХ.

Тад су се и јавно хвалили, да су ту одговорно прогутали горку пилулу, јер су добили увјеравања из самог ОХР, да "они након таквог потеза не би имали никакав разлог да правдају свој останак".

Деценију и по касније, ми још увијек имамо Земаљског Поглавара. Правећи се сами пред собом да, исто као и у вријеме Петра Кочића, не дајемо трећину аги и десетину аустроугарској властели.

Дајемо. Преплаћујемо. Финансирамо прескупе "заједничке институције" које ама баш никакве сврхе немају, нити користи доносе. Финасирамо Харлекина Валентина самог!

Крајње је вријеме за интернационализацију проблема

Заузврат некакав В.И. уображава себи да је реинкарнација Бењамина Калаја и да су посланици у НСРС, а посебно људи који су за њих гласали, недорасле особе недостатног умног капацитета, па нам је туђин потребан као старатељ. Све то у име суверене и недјељиве БиХ, коју бране калифатисти талибанских образовних система.

Слободољубиву међународну јавност стога треба информисати, да се у државној заједници БиХ, направљеној на основу Мировних споразума у Дејтону и Паризу, крше основна људска права и постулати демократије. И да је то пријетња дугорочно одрживом миру и напретку људске популације настањене у Дејтонсој Долини Плача.

Шта је друго, него када један странац у држави гдје га нико није бирао на изборима, нити је то могуће, узима себи за право да тражи поништавање одлука једног парламента? И то посланика изабраних на демократским изборима и уз "међународне посматраче", који диригују са ЦИК БиХ малтене као да су у својој земљи?!

У јавности треба БиХ представити као једину праву колонију у Европи 21. вијека, а не како то чине Невладинићи на "омладинским радионицама". Није то земља са 14 влада и пет предсједника (од чега на Српску отпада по једно). Нама уистину управља обични ћато, који формално одговара Савјету за проведбу мира (ПИЦ), док је заправо вуду луткица Башчаршије.

То што одржавамо изборе у Српској сваке двије године, то је све само представа за будале? Без упитника.

Поплашени у ормару

Све је то посљедица гријехова из прошлости, и то управо Милорада Додика највише. Јер је највише на власти. Сад му то долази на наплату, са све притиском мермерне плоче скинуте са студентског дома.

Архигријех у самонепоштовању институција Републике Српске, била је смјена Николе Поплашена од стране Карлоса Вестендорпа. Све ово ја понављам по н-ти пут, али искључиво у нади да се тако нешто не понови.

Смјена је била успјешна, а тако и озакоњено безакоње, јер су постојали Срби који су жељели да је спроведу. Дакле, сами смо своји џелати! Ерозију српског државног програма, кроз ситнотрговачко бешчашће политичке елите, никада више послије тога нијесмо зауставили. Чини се као да смо успорили инфекцију, али то са ове историјске недистанце, не бих могао тврдити.

Послушао га је и овај пут тако понижавајуће брзоплето, мислећи да ће се мање по њега одразити лоше у бирачком тијелу, ако то све уради одмах у пакету након губитка градоначелничког мјеста у Бањој Луци и очекиваног у Бијељини. Стратешка политичка процјена је била, ваљда, да ће се сад сви из неког разлога пажњу усмјерити на Приједор? Шта ли?

Када једном усвојите да над вама некакав високи представник, али не вашег народа који вас је изабрао на фунцију, већ неких других и вама страних људи, има овлаштења да вам наређује и мијења вам Устав Државе, смјењује Предсједнике, поништава Конкурсе, укида Грб и Химну; онда је тешко скинути се са те дроге. Још теже објаснити вашим гласачима да су као колективитет, људска бића нижег ранга и мањих права, него она у Аустрији, Америци, Аустралији, Андори, Албанији.

Срби у овом случају немају А категорију људскости. Више људи Б продукције.

Шта чинити?

Ништа. Што мање се буде обраћала пажња на то што је кевнуо џукац Вале, то ће и њему бити лакше прихватити да је вријеме да иде кући. Доћи ће април. Проћи ће април. И то је то.

Ово је црвена линија. Уколико се попусти на овом, релативно баналном захтјеву у привредно-функционалном смислу, а он се не искористи за отпор и укидање или бар потпуно развлашћивање ОХР, Кловн Валентин ће аутоматски испоручити нове захтјеве. А то ће бити да тзв. Суд БиХ у пракси почне кршити закон о сопственом нелегалном постојању и преузимати случајеве из српских судова по сопственом нахођењу.

Дакле, треба рећи једно обично нећу и помиловати Данета Лукајића. Драги Инцко нећу, прекини то више помињати. Водили смо већ овај разговор. Ако још нешто зуцне, скинути наљепнице кружних "амблема ПЦ" са двоглавих орлова на таблама државних институција. Сваки дан на РТРС емитовати Боже правде прије Дневника.

Све друго, па чак и неко цјењкање, тражење процедуралних зачкољица, усвајање његових захтјева, па сутрадан једногласно усвајање опет свих тих одлука о признањима, значило би да његове ријечи нешто значе и да он има моћ над нама.

Родио вас Бајден

Само послушан, неојањичарски потез наших посланика може од једне бјелосвјетске џукеле, која је по аустроугарском принципу дошла да нам уводи "Земаљску Владу" гдје је српско име увредљиво, могу направити битну личност. Али тад ће бити послушници, а не посланици.

Као да није јасно да су се лешинари из доњег тока Миљацке сјетили сада табли и признања нашим историјским личностима, да праве некакву фаму око доласка Џозефа Бајдена на власт. Ето сад ће он нас убиједити да се самоукинемо… Плус је Инцкоид мотивисан најавом Њемачке, да би она да га замијени и пошаље свог Оберштрумпфирера.

САД је на ивици грађанског рата, са блискоисточним теретом Турске која се одметнула из НАТО у савез са Русијом, док Кина не престаје да прави вјештачка острва у Јужном кинеском мору, а С. Кореја, Иран или Венецуела, не намјеравају ни у корона-хистерији да мијењају власт.

Економија у великим градовима катаклизмична.

Јесмо ли слободни људи или урбана раја?

Нека ситна мастиљара мисли да се прогура са Бајденом на лакирерској маски, који све и да се лично огласи, то може бити само мијешање у унутрашње послове једне суверене земље. При том Инцкун штити танана осјећања оних који Србе као колективитет часте титулом злочинаца и фашиста. Не само у Ефбиху, већ рецимо и у Козарцу, на територији Републике Српске.

Чист морал и породично васпитање.

Објективно, уколико Република Српска ни на који начин не испуни хтијења Пехливану Инцку, он нам као држави може прднути под прозор.

Можда ће бити неугодно за слушати, можда ће смрдити, али он није ништа у стању урадити по том питању. Ништа се неће десити. Да нас неће можда бомбардовати?

Ви ћете сутра отићи на посао. Дјеца у школу и вртић. И то ћете радити све до априла. И послије априла. Он над тим нема никакве моћи.

Није до вас, а требало би да јесте?