Игор Дамјановић: Пут до слободе је прекривен трњем

Данас је 25-и дан од како је народ Црне Горе на изборима побиједио десетине профашистичку мафијашку хунту Мила Ђукановића. Створена је шанса да се заробљена држава и њене институције напокон ослободе.

четвртак, септембар 24, 2020 / 12:03

Деценијама грађене и учвршћиване везе државе и мафије могу да се прекину, а Милова хунта лиши фантом бирача, институција и репресивног апарата, те другог "оружја за масовно уништење народне воље" на изборима.

Обезбијеђена је чак и равнодушност Запада, који није не само да није урадио ништа да спријечи пад свог најпослушнијег послушника, већ су амбасадори САД и Велике Британије поздравили резултате избора. Међутим, позитивну атмосферу у црногорском друштву коју је произвела велика изборна побједа почели су прво да нарушавају београдски медији наклоњени предсједнику Србије Александру Вучићу.

Заиста сулудо звучи да је Мило Ђукановић након изборног пораза мјесто главног антихероја србијанских таблоида уступио митрополиту Амфилохију и проф. др Здравку Кривокапићу, који је за само 15 дана активног бављења политиком, по анкети ЦЕДЕМ-а, постао најпопуларинији политичар Црној Гори.

Резулатате анкете ЦЕДЕМ-а верификовали су и резултати избора на којој је коалција коју је предводио професор Кривокапић освојила тек незнатно мање гласова од листе ДПС-а, све са фантомима, подобном дијаспором, купљеним и уцијењеним бирачима. Великим бројем освојених гласова, својим моралним и брзо изграђеним политичким ауторитетом Здравко Кривокапић се изборио да као мандатар буде неспоран чак и потпуно супротном идеолошком опозиционим полу.

То што није подобан србијанским таблоидима не треба да брине, за разлику од резерви које су прексиноћ изнијели прваци једне од групација најјаче опозиционе коалиције. Ипак, јучерашњи избор предсједника скупштине и званично инаугурисање професора Здравка Кривокапића за мандатара охрабрује да су трзавице превазићење и да се упркос одређеном кочењу иде ка избору нове владе, односно пуној верификацији на изборима исказане народне воље.

Воду нису мутили само србијански таблоиди, болесним лажима да су "Амфилохије, Кривокапић и Дритан договорили владу без Срба", већ и локалне Вијести, полуинформацијама, спиновима и предимензионирањем извјесних проблема у постизању договора о формирању нове владе.

Стога, јучерашњи избор Алексе Бечића и формална инаугурација Здравка Кривокапића охрабрују да мутиводе нису успјеле у свом науму, једни да спријече, а други да закомпликују пуну верификацију народне воље изражену 30. августа.

Сада када је скупштина дефинитивно ослобођена, познато име мандатара потребно је да се хитно именују кандидати за министре и скрати маневарски простор за уништење документације и брисање трагова њихових вишедеценијских непочимстава. Уколико једна, неопходна страна за формирање нове владе, намеће спорне услове и критерујеме као ултимативне, рецимо "министар не може да буде онај ко буди негативне емоције код грађана" умјесто њиховог одбацивања можда би било сувислије да се прихвате уз услов да наравно важе за све.

Пошто свака батина има два краја, примјеном овог критеријума чланови владе не би могли да буду ни они "негативци" који су вечерали са Хашимом Тачијем, они коју су у ЦКБ-у петљали са Ацом Ђукановићем, они који су фотографију вјешања требињских Срба 1914. покушали да подвале као вјешање "црногорских родољуба на Цетињу 1919. године" итд.

Поред тога што је политика вјештина могућег, она у себи садржи и елементе трговине. Како на берзи цијена акција расте што се приближавате 51% потребном за контроле над компанијом, тако је и у политици када се приближавате циљу формирања владе. Да је нажалост тако давно је примјетио и Џорџ Орвел, када је у Животињској фарми написао да су "да су све животиње једнаке, али су неке једнакије од других".

Тако је нажалост и са гласањем на претходним парламентарним изборима које су Црној Гори. Међутим као и на берзанској трговини акцијама, тако ни у политици, вриједност гласа потребног за формирање владе не смије бити више него двоструко већа. На изборима грађани Црне Горе су гласали владу без ДПС-а. Коме ће припасти неки ресор, односно ко ће именовати министра-ескперта огомној већини гласача је мање битно.

Пут до слободе поплочан је трњем, а последњи кораци направљени су јуче, избором предсједника скупштине и именовањем мандатара. Остало је још само да се изабере влада и закорачи у слободу.



Оставите одговор