Два су точка довољна, српско писмо превише

Тај разлог је укоријењен у ону азбукоубиствену идеологију из самоуправног социјализма да су "оба писма равноправна", али се бунимо једино када је нешто написано само ћирилицом.

Уколико је нешто написано искључиво латиницом, као што Центар за животну средину и ентитети ЕУ и САД који га финансирају пишу и штампају све ове године, онда ником не пада на памет да додаје ћирилицу.

Несхватљиво велики број људи би примјећивање овог обавезно двописменог синдрома при употреби ћирилице покушао дискфалификовати чак као ненормално. Претјеривање, национализам, екстремизам, па чак и фашизам.

Дакле, запуштеношћу културе српског језика и допуштањем расистичке реторике о потреби постојања саме нације, ваше људско право, гарантовано уставом, постаје демонстрација фашизма. Фашиста сте, значи, уколико тражите да се бар за буџетски новац користи и српско писмо.

То је посљедица срамоте да се искључиво на подручјима бивше Југославије настањене већински српским живљем (Српска, Србија, Црна Гора) чак и тинејџери при помену ћирилице руководе фразама из комунистичких времена и диктатора Јосипа Броза, као што је она чувена о томе да су "два писма богатство нашег народа".

Ако је то тако, кад сте посљедњи пут у Загребу, или Сарајеву видјели плакат на којем има (и) српско писмо, тамо познатије као ћирилица?

Како они у томе не виде богатство?

Напротив, зашто је Анте Павелић 25.04.1941. године забранио употребу ћирилице у Независној Држави Хрватској чији је четири године Бања Лука била дио, а и данас се у Неовисној Републици Хрватској ћириличне табле са именима установа лупају по некада већински српском Вуковару?

Одрицање од српског писма, први је корак у изградњи измишљеног идентитета пропасти, као што је то удешено у Црној Гори. Успјело се произвести да од 2003. године и наметања искључиво латинице у државној служби, да до 2020. године, након што је Ђукановић изгубио скупштинске изборе, Монтенегрини пјевају усташке пјесме на Цетињу, престоници српских краљева из династије Петровић Његош.

Тако и у Бањој Луци, војни окупатори и политичко-економски хегемони из ЕУ и САД, уз помоћ убрзане мултимедијалности писмености, веома воде рачуна да њихови агенти на терену буду људи који се лично гаде на српско писмо и никада га не користе.

Вјероватно би требали бити задовољни што се српско писмо уопште појавило негдје у оваквој режији, али оправдано постављамо питање каква је то конкретна помоћ ЕУ у овом случају? Шта су то па они платили, да је потребно да се људи скупе и направе круг бициклима по граду?

Можемо да се кладимо да су ти издаци мањи од онога колико кошта гориво и дневнице за полицајце ЦЈБ Бања Лука МУП Републике Српске да обезбједе скуп, а поготово колико кошта минутажа на РТРС (не рачунајући приватне медије) да се испромовише овај догађај за новац пореских обвезника.

Зашто онда, у том случају на плакату нема и грба МУП РС, односно Владе РС, Града Бања Лука и РТРС, уколико ЕУ од видљивих трошкова сноси само трошкове прављења овог (дигиталног) плаката? Он, узгредбудиречено, не садржава уопште податак гдје приредба почиње.

Да то не мора уопште тако, а да буде обиљежена – ако хоћете баш Европска седмица урбане мобилности (!), показује примјер Града Бијељина, који је одабрао недељу као дан у седмици, а не уторак, да се организује масовна бициклистичка манифестација. Они су организовали и ролеријаду приде.

Бијељина је далеко српскији град од Бање Луке и њихов плакат је потпуно на српском писму. Власти у Бањој Луци, а посебно Туристичка организација, углавном се придржавају поменутог закона Анте Павелића. Уз све то, Бијељинци се у свом саопштењу захваљују МУП РС и на плакату им није било заставе ЕУ.

Дакле, као и уопште у "преговорима" са ЕУ, они нама постављају услове и закерају, паметују и намећу, пријете и уврћу, али хоће да им налијепимо њихову заставу на нешто што смо (кад се све сабере) организовали својим бициклима, обезбиједили својом полицијом, уз допуштење свог Града Бања Лука.

Који се, наравно, не требају спомињати. Нити бити на плакату.

Гласноговорник ЕУ и ЦЗЖС у овом случају, Тихомир Дакић, више води рачуна да му се запамти и у севап упише како је покушао да за РТРС да изјаву о бициклизму у мајици парарелигиозног политичког покрета пред изборе 2018. године, него да се захвали тој РТРС што уопште прати његове активности.

Напротив, он критикује њихов рад, јер како да се захвали "убицама из полиције злочиначке државе" Републике Српске?

Уопште, на примјеру тога да се слика само ЕУ, која заправо није дала никакве паре за овај догађај, јасно је да је њихово финансирање било каквог НВО, заправо производња активиста који утичну на политички живот. Њиховим финансирањем и стварањем, врши се деконструкција националне свијести код млађих нараштаја.

Номинална активност, у овом случају еколошког удружења, сасвим је споредна и зато те организације углавном дижу дреку када већ стигну багери, погодни за патетичне фотографије.

То смо већ видјели при политичкој и предизборној примјени у случају биоскопа Козара или Пициног парка (од њих тако пропагандно бескорисно именован), мада су већ одавно у регулационим плановима ту уцртане зграде. Они су у својим акцијама стално губитници и то им не смета финансијерима.

Бициклиста Дакић се већ покушавао бавити политиком, али није изабран у савјет Мјесне заједнице Старчевица, из разлога што његови политички ставови имају успјеха колико и политика Чедомира Јовановића. Обојици много боље иде у Сарајеву.

Све то пролази без икаквих конкретних, а посебно видљивих побољшања за свакодневни живот бициклиста и животне средине, јер као и иза скоро сваке сличне манифестације, под коју се нависоко и нашироко промовишу САД и ЕУ као нека обећана земља у којој владају божански нам надређене институције, стоји оваква политика и агенда.

Односно појединци, који српско наслијеђе, са посебним нагласком на српско писмо, доживљавају као еманацију "великосрпских литијских хорди мрака и клерофашизма".

И морају обавезно додати и мало латинице на плакат, ако је већ неком неразумном пало на памет да послије толико времена нешто и тим писмом напише.

Усљед критике CZZS (или ЦЗЖС?), само у овом азбучном смислу, довело је дотле да су нас скинули са листе пријемника њихових обавјештења. (Ни први, ни посљедњи.)

Основни проблем је што и представници власти и опозиције у политичком животу Српске, кроз рад институција ове државе, помажу и промовишу рад ових појединаца сасвим некритички, што постаје онда званична политика земље.

У свим нормалним земљама, не може се одржати нека манифестација, а да није минимално присутна њена застава и грб у просторији. О плакатима да не причамо.

Причом о томе како су два точка довољна, а српско писмо је превише да се користи без латинице, завршавамо апелом да разумијете како су догађаји које спонзорише ЕУ, заправо су догађаји за наше паре и служе политичкој промоцији савеза држава од којих само пет не признају нарко-НАТО мафијашку штацију на Косову и Метохији.

Нешто је мањи број оних који су одбили учествовати у злочиначком бомбардовању Републике Српске.

Проблеми свакодневних, а не викенд бициклиста који излазе да се сликају са политичким амбицијама, могу бити ријешени искључиво у сарадњи и провођењу акција са МУП РС, а не шупљим причама, семинарима, снимањима, сликањима и промоцијом туђе политике и интереса.

Зато вас Фронтал.РС позива да у слободној Републици Српској возите бицикл сваки дан, а не само када је ЕУ одлучила да је уторак сасвим у реду дан да се сликају са својом заставом у Бањој Луци. Шта год рекле власти или Невладинићи.

Може ли се бицикл возити и под српском заставом?