Лукашенко предсједник шести пут

Бјелоруски предсједник Александар Григорјевич Лукашенко побиједио је на предсједничким изборима са освојених 80,23 одсто гласова, први су званични резултати Изборне комисије.

понедељак, август 10, 2020 / 17:14

Главна противница Лукашенка, Светлана Тихановскаја освојила је 9,9 одсто гласова, саопштено је данас. Преостала три кандидата освојили су мање од два одсто гласова.

Тихановскаја, бивша професорка енглеског стара 37 година, синоћ је крајње недемократски и антиуставно изјавила "да је већина грађана уз њу", без обира што изборни резултат говори сасвим супротно.

Полиција је у Минску је током изборног дана јуче била присутна у великом броју, а синоћ је поставила контролне пунктове око града како би спријечила улазак демонстраната из других мјеста. То није спријечило са Запада финансиране агенте и активисте, да пробају сценарио какав су провели на тргу Мајдан у Кијеву 2014. године.

Чим оде Лукашенко, сви Бјелоруси ће постати холивудски глумци

Највећи број неплаћених опонената Лукашенку, јесу млади људи којима се и даље продаје Холивудска бајка да је свугдје боље него код њихове куће. Да требају слушати САД и ЕУ, те ће и они сутра постати англоамеричке филмске звијезде и политичари, који су насилним демонстрантима у Кијеву дијелили чај и кексе.

Не требате замишљати руске глумце или политичаре, рецимо Сергеја Лаврова, како на протестима против расне политике и бруталности америчке полиције, дијели сокиће људима који пуцају на полоицију, те пљачкају и пале владине и приватне објекте.

Протести су избили у 33 града и ухапшено је око 3000 демонстраната, од чега 1000 у Минску. Најмање 50 протестника и 39 полицајаца је повријеђено, а полиција је демантовала раније наводе опозиције, да је једна особа изгубила живот.

Порука демонстрантима: Охладите мало

Лукашенко је изјавио да демонстранти "охладе мало", јер он у својој земљи неће допустити Украјински сценарио насилне смјене власти, те оптужио Пољску, Велику Британију и Чешку не само да су управљале и финансирале протесте, већ да је губитак интернета у Бјелорусији такође дјело спољњег фактора.

У сваком случају, Лукашенко је предсједник од 1994. године, а његова земља има већи стандард од свих бивших совјетских република, изузимајући Русију и балтичке државице, бивше совјетске републике, које бројем становника и положајем не могу баш да се пореде са Бјелорусијом.

Зеленски са 73,22 одсто је демократа, Јоханесон са 90,07 ултрадемократа

Украјина, у којој је за западне медије дошло до тријумфа демократије, има грађански рат и више не постоји у границама у којима је изашла из Совјетског савеза, будући да је Русија након референдума присајединила Крим, а Доњецка и Лугањска област одбијају и данас да прихвате власт војне хунте из Кијева, гдје је на власти европски и амерички агент Владимир Зеленски.

Доведен је у власт на сасвим естрадан начин, након што су направили телевизијску серију гдје он као комичар глуми предсједника. Његова побједа је била нешто мање убједљива од Лукашенкове, он је добио 73,22 одсто изашлих на изборе, али то су сви политичари Запада оцијенили као фер и демократске изборе.

Исто тако је ове 2020. године предсједник Исланда добио изборе са преко 90 одсто гласова, па опет се причало о тиранији само када је у питању листа Александра Вучића са 63,35 одсто гласова или имењак му Лукашенко, чији проценат не може да се пореди са (90,7 одсто) Гудија Јоханесона из Рејкјавика.

Питање није, изгледа, са ким се пореди нечији стандард и снага људских права, већ са којом намјером.



6 КОМЕНТАРА

  1. Не сумњам да је било крађе гласова, али сигурно не толико да не би Лукашенко побиједио у првом кругу.

    Лично мислим да је то одлична ствар за ову земљу, какав год да је Лукашенко, сачувао је земљу од жутих, сачувао привреду, све им је бесплатно, једна добро уређена земља са стандардом много бољим него у свим земљама ЕУ- бившим чланицама источног блока.

    Значи, нико без крова над главом, нико није без посла, плата као у Српској, само што тамо за једну плату можеш платити све режије и храну за четворочлану породицу, сва дјеца имају услове да се баве спортом, културом, школство и здравство одлично и бесплатно.

    Да ли то може себи са једном платом данас приуштити један чех, словенац, да не говорим неки Бугар, или нека породица из Србије?

    Да је среће па да у Српској имамо такве услове, макар била и диктатура неког нашег Лукашенка, зар није тако народе?

  2. Prvi Euklidov aksiom glasi: „Stvari koje su jednake istoj stvari i međusobno su jednake“.
    To je temelj svake logičke rasprave iza kojeg slijede varijacije: „Koji se razlikuju u dijelu, ne mogu biti isto u cjelini“ ili „Dva različita ne mogu istovremeno biti jednaki sa trećim“.
    Ako treba zastanite malo da ove temelje svarite prije daljeg čitanja jer pisac teksta govori o poredbama pa slijedeći već spominjanu poredbu skorovremenog glasanja na Islandu i u Srbiji ističe dvostruke standarde u percepciji rezultata. Naravno, postmoderna je bježeći od logike izumila diskurse, ali kako i reče autor, razdvojimo namjeru od činjenice. Island je najstarije parlamentarno društvo, sadašnji predsjednik je nestranačka ličnost bez ikakvog uticaja u parlamentu osim što može staviti veto na izglasane zakone, ali oni ponovo mogu biti izglasani po predviđenoj proceduri. U Srbiji je lista na izborima nosila ime, ne stranke nego predsjednika koji prima članove stranke kojoj je na čelu i daje sam sebi mandat. Predsjednik Srbije medicinskom osoblju pred kamerama izdaje direktive kako se koristi respirator, da ne idemo dalje.
    Ili poredimo ovo: na Islandu kao u Bjelorusiji ili od skora Rusiji, predsjednik nema ograničen broj mandata, ali za razliku od drugih, na Islandu je to dio sistema od samog početka, a u ovim zemljama, a uskoro i Srbiji (sumnjate?) je posljedica izmjena Ustava koje su ostvarili trenutni vladari.
    Pokušajte ovako. na jednu stranu predsjednik Islanda, na drugu Bjelorusije ili pak već odabrani Vučić, a u sredinu Tito. Gdje vidite više istovjetnosti u dijelovima sistema. Dominacija partije, vlast jednog čovjeka, neograničeni mandati, proganjana opozicija… Zamislite sada pogled iz inostranstva na situaciju u Jugoslaviji 70-tih – Zar to nije bila želja većine da živi u tom društvu? Ili danas, bez obzira što ste bili članovi titove partije i danas živite u stanovima koje je on gradio govorite da je to bila nedemokratska tamnica naroda. Vučićeva stranka danas ima više članova nego SKJ u cijeloj Jugoslaviji. Britanska vladajuća stranka ima pet puta manje članova nego Vučićeva.
    To govori o tome da li su ljudi više ovisni o vladaru ili o sistemu.

  3. Аутор не може да пореди стандард Бјелорусије и балтичких „државица“ (шта смо онда ми?) али зато прави аналогију са Исладом (има ли хомогеније заједнице у Европи?) и њиховим избором предсједника, који је даљи рођак сваком исланђану, са 90% већином, што ваљда треба да аболира бјелоруску демократију и транспарентност избора. Ово агитовање за Лукашенка је кратковидо и из позиције наког ко у свом окружењу уживо може видјети три аутократска режима, са сличним методама, прилично наивно. Аргументи типа јест’ лош стандард и има корупције и непотизма, али јеби га, све је чисто и уредно, можеш спавати на клупи у Минску, не знам кога треба да убиједе у подршку. тренутном режиму. Ако је сам Лукашенко чувар Бјелорусије онда се немојмо бунити на то да је Додик чувар Српске или, глухо било, да је Мило чувар Црне Горе.

  4. Једино ми жао овог народа који је устао да се буни због реизбора Лакташенка.
    Лакташенко је чисто проамеричко смеће,ако је неко пратио човјек се у задње вријеме грије на амерички плин. Ко год се грије на јефтини амерички плин на крају изгори ко Југославија.
    Запад који се показао као смеће и издао српски народ који је 9. марта 1991. устао да се ослободи комунистичке немани наставља да буде смеће и у случају Лакташенка.
    Народу Бјелорусије никада неће дати шансу да живи у слободи и демократији јер највећу корист могу извући од корумпираних комуниста и њихових потомака.

Оставите одговор