Французи праве вјештачко сунце, најсложенију машину у историји
На југу Француске у уторак је почело склапање најсложеније машине у историје наше цивилизације – ИТЕРА, које ће трајати наредних пет година, пише Гардијан.
Ријеч је о 20 милијарди евра тешком научном пројекту којим се желе симулирати процеси који се одвијају унутар Сунца, то јест којим се жели омогућити стварање енергије уз помоћ нуклеарне фузије, а која би, надају се научници, у будућности могла бити комерцијално искористива. Ријеч је о неограниченом извору чисте енергије, али за који наша цивилизација протеклих 60 година није нашла начин да га искористи због великих техничких изазова које такав подухват захтијева.
Како је још прије пет година писала научна новинарка Тања Рудеж, током реакције фузије, што је процес спајања језгара лаких атомских елемената, ослобађа се голема количина енергије. Примјера ради, при фузији свега пет грама материјала добије се енергије колико и изгарањем 60 тона врло квалитетног угља.
– Фузија је сигуран извор енергије на неограниченој скали – рекао је новинарки тада портпарол ИТЕР-а Роберт Арноуx. За разлику од фисије, односно цијепања атомских језгри, што је темељ нуклеарки, али и атомских бомби, код фузије нема опасности од неконтролисане реакције. Другим ријечима, није могућ сценариј као у Чернобилу. – Код енергије добивене фузијом, нема дугоживућег радиоактивног отпада, а нема ни емисије угљен диоксида – нагласио је Арно.
Фузиона је реакција наизглед једноставна: на примјер, хидрогенови изотопи деутеријум и трицијум се спајају, а притом настају хелијум и неутрон. Како би се то догодило, гориво мора бити у стању плазме, тј. мора се угријати на више од 150 милиона степени Целзијуса.
Даље, како би дошло до спајања језгара, плазма довољне густоће мора се држати довољно дуго без додира са стијенкама посуде у којој се налази. То се постиже помоћу јаких магнетских поља у тзв. магнетскима боцама или токамацима које су осмислили руски физичари Андреј Сахаров и Игор Там на основу идеје Олега Лаврентијева. Андреј Сахаров, творац руске термонуклеарне бомбе, али и добитник Нобелове награде за мир 1975. године, крајем 1950-их предвиђао је да ће фузијски реактор заснован на његовом нацрту производити енергију за свега 10 или 15 година. Слично су предвиђали и други физичари, али није се остварило.
Да би се саставио дивовски, 23.000 тона тежак реактор у центру овог пројекта, у њега ће се уградити милиони разних компонента, међу којима и више од 3000 тона суперпроводљивих магнета те више од 200 километара суперпроводљивих каблова, а све то биће смјештено на екстремно ниским температурама од -269 ступњева Целзијуса. Укратко, ради се о најкомплекснијем "грађевинском” потхвату данашњице.
Почетак фазе састављања машине обиљежили су и француски предсједник Еммануел Мацрон и јапански премијер Схинзо Абе, чија земља учествује у овом пројекту заједно с Европском унијом, САД-ом, Уједињеним Краљевством, Кином, Индијом, Јужном Корејом и Русијом.
– Вјерујем да ће овакве иновације бити кључне у борби против климатских промјена и изградњом друштва у којем нема претјераних емисија угљен диоксида – казао је Абе.
– Ако омогућимо кориштење чисте енергије, биће то чудо за нашу планету. Али, морате бити свјесни да ће састављање ове машине бити изузетно сложен процес током којег морамо бити прецизни као швицарски сат – рекао је главни директор пројекта ИТЕР Бернар Биго.
Када ИТЕР буде довршен 2025. године почеће први експерименти, а до 2035. године требала би бити готова и градња демонстрацијског реактора ДЕМО, снаге три гигавата, који ће производити електричну енергију. Крајњи је циљ да до 2050. године помоћу фузије почне и комерцијална производња енергије.