Кеш, кредити, штедња, акције: Колико заправо новца има у свијету

Оно што нам прво пада на памет када кажемо новац, значи када мислимо на готовину, економисти називају "М0”. Све новчанице и сав ситниш свијета на једној хрпи данас би имале вриједност од 5.200 милијарди долара, односно 5,2 билиона долара, пише хрватски портал 24 сата.

Слиједи количина новца који економисти називају "М1”, а који чини сву готовину и сав новац који се налази на свим рачунима свих банака свијета, али "по виђењу”. То је новац који имате (или немате) у банци на рачуну, али који можете подићи кад год пожелите. Таквог новца је на свијету чак четири пута више од оног у новчаницама. Све заједно, сав новац свијета у овој категорији износи 25.000 милијарди долара.

Под ониме што економисти називају "М2” подразумијева се сав износ под М1 плус сва свјетска мала, краткорочно орочена штедња.

Овом категоријом одлазимо још корак даље и долазимо до укупног износа од 60.000 милијарди долара, односно 60 билиона долара. На крају имамо и категорију М3, до које се долази кад се М2 приброје све дугорочно орочене вриједности, институционални новац тржишних фондова и сва сила других текућих улагања. Овдје је укупни износ 80.900 милијарди долара.

Већ у овим категоријама, и то већ јако рано, појављује се квази-новац, а да још нисмо стигли ни до финансијских деривата, односно шпекулисања вриједносним папирима, ониме што многи економисти осуђују као чисто трговање апсолутно фиктивним вриједностима.

Када би се збројио сам сав дуг свијета, подједнако свако кредитно задужење сваке особе на свијету, као и дуг сваке државе и све томе слично, дошло би се до 199.000 милијарди долара.

У каквом свијету живимо показује и податак да је чак једна трећина тог дуга позајмљена/настала након глобалне финансијске кризе из 2008.

Кад бисмо под новцем подразумијевали и сву вриједност финансијских деривата, који јесу апсолутно фиктивни, иза тога не стоји ништа материјално, али се њима ипак тргује, дошли бисмо до укупне вредности од чак 1,200.000 милијарди долара.