Газимо друго десетљеће
Пошто су јавна окупљања забрањена, врло актуелно објављујемо да се јуче у поноћ навршило 11 година како је са радом почео портал под именом Фронтал.РС.
Оваквим приликама обично се патетише о својој непристрасности, љубави према истини и слично, а нас много више опсједа патетика одговора што ово све уопште радимо? Ту је мало и дан касније за промислити.
Сматрамо да је неопходно да постоји живо гласило, а не неки музеј српског писма на глобалној мрежи. Једино је то истински доказ да српско писмо није сасвим изумрло међу Србима, који морају да имају и "латиничну варијанту" своје личности. Другима је доста само једна.
Често се зато мијеша наше опредјељење ка потпуној слободи говора и изражавању још слободније мисли; са нашом стратешком опредјељеношћу за очување српског писма, при чему више савезнике нећемо бирати. Борба за основне идеале људског друштва, савршено се уклапа у оно што ми радимо, а посебно на пољу српског писма.
Основна политичка разлика међу свим субјектима друштвеног живота је за нас на: противнике и присталице српског писма.
Да је ово важан посао који радимо, потврђује и то што се и данас неки невладинићки нудигузи и противници српског писма, представљају као ми и потурају наш азбучни логотип под своје слугањерско смеће исписано латиницом, а који су по правоснажној судској одлуци бесправно узурпирали.
Наставићемо да живимо, ма колико се наша горе описана симултана борба чинила немогућом или некад чак и симболичном. У протеклих једанаест година не само да се српско писмо није угасило на мрежи, већ су се појавили и још неки портали, те данас можда заиста требамо да размислимо о промјени нашег слогана из "Једини" у "Први ћирилични портал западно од Дрине".
Нешто ваљда не можемо да вјерујемо да је ипак тако.
Поздрав свима којима наш поздрав значи, а посебно посјетиоцима и коментаторима.
Уредништво Фронтал.РС
Јассе,није лијепо од тебе,ред је да честита.
Наш покојни Ниџо све је поштовао.
ПС: Кажу да је јуначки умро од страха као сероња током ванредног стања.
Додуше боље је и то него да је умирао сваки дан као кукавица
Честитам ФРОНТАЛУ.РС и захваљујем Даниелу Симићу на неговању родољубља и одбрани идентитета залагањем за ћирилицу. Добро је оно да то сада буде први ћирилички портал западно од Дрине.
Честитам. Фронтал је сигурно један од малог броја врло актуелних и корисних портаал, а његова посебан вредност јесте што је, први портал наа ћирилици „преко Дриине“.
ФРОНТАЛ.РС 11.4.2020.
Често се код самих Срба чује да је свеједно да ли се српски језик пише ћирилицом или латиницом . Код Хрвата је питање ћирилице увек било судбоносно –бити или не бити. Ишло се дотле да хрватска државна власт није имала снаге да спроведе уставну одредбу по којој табле на државним установама у Вуковару морају бити и на ћирилици испод латинице. По том питању се изјаснио чак и први човек католичке цркве у Хрватској. Све су то радо пренели и латинички медији у Србији , па је тако Хрватска најзаслужнија за неговање свести код младих Срба у Србији о ћирилици као српском писму, јер се они уче наопако из српског правописа да је српска и латиница.
Поводом исказане мржње према ћирилици у Вуковару огласио се и неки хрватски универзитетски професор лингвиста који је српским колегама дао овакву јавну пацку : написали сте у српском правопису да је и латиница српско писмо ,а изговор екавски и ијекавски, па шта онда хоћете ? На таблама у Вуковару је иста та латиница и ијекавица , али ми вам недамо у Хрватској два писма, јер то у једном језику немају ни Хрвати ни било који други народ у Европи .
Ево какав је значај ћирилици давао фра Дидак Бунтић у писму Исидору Кршњавом од 7.јула 1914. : „пошто је народ један има носити и једно име, Хрват , земља Хрватска , један сабор , једно писмо , једна застава , једна и јединствена обука.“ Отуд „ћирилицу, српску заставу , конфесионалне школе одмах докинути за сва времена“. Виктор Новак пише : „ фра Дидакове сугестије Аустрија је од себе у свим хрватским земљама спровела, јер су за рата и ћирилица и српска застава биле забрањене.“ ( Виктор Новак, Magnum crimen ).
А овако су о ћирилици писао загребачки лист Хрватска свијест 1939. Под насловом „Ћирилски смрад у српским земљама :
„Чим су источњаци дошли у нашу земљу, одмах су почели показивати своје рогове …Гладни су дошли у нашу земљу имисмоих најели. Голи су дошли к нама и ми смо их обукли.А кад смо их најели и обукли , онда су почели показивати своје рогове…Поштанске кутије освануше изненада у Загребу ћирилским смрадом…Освануше зграде у Хрватској намазане ћирилским г…..а.Но ја се тим источњацима не чудим. Таква им је нарав да смрде и да свој смрад шире камо дођу. Али се чудим нашим хрватским кукавицама. Чудим се да је било професора ,који су нашој дјеци свједоџбе исписали ћирилским смрадом…И кад ова дјеца нарасту , знати ће причати потомству : Видите дјецо,ове свједоџбе иове године. То је оно доба када су власи убијали, тровали , затварали Хрвате…Тај смрад треба уништити , па било циклонизацијом или дератизацијом .“ (Милутин Стијовић : Српски глас).
О српском смраду писао је и Мирослав Крлежа ,и то овако : „Загорац смерди кад перди, а Србин смерди и кад не перди.“
А када је Крлежа суочен са Андрићевим захтевом да се из енциклопедије избрише реченица како је он хрватског порекла, Крлежа је рекао Енесу Ченгићу : „поздрави Иву Андрића у моје име , веома срдачно, и поручи му , ако можеш , да му јебем хрватску мајку , брисат ћу да је хрватског поријекла“.
Знају мрзитељи Срба значај ћирилице за Србе јер су томе учени и научени, али тоне знају Срби. Они томе нису ни учени пре појаве југословенства и комунизма, јер се ћирилица у српском језику подразумевала. Њој нису наудиле ни забране Србима у Аустроугарској ,ни окупације , ни Павелић. Дошла јој је главе равноправност писама у србохрватству, коју ни данас неће да одбаци Одбор за стандардизацију српског језика, иако се његов председник проф.др Срето Танасић охрабрио и јавно проговорио да је српско писмо само ћирилица.