Центар за животну средину: Још 20 година дослиједно латиницом!
Након прославе, били смо на озбиљној размеђи да ли икада више Центру за животну средину објавити саопштење, пошто смо их, пропорционално, пустили више него сви њихови Невладинићи заједно.
Што је још горе, ми, за разлику од медија са којим су уважени дјелатници ЦЗЖС малопривреднички увезани, морамо свако њихово саопштење пресловити на српско писмо. И ово саопштење које слиједи, има невјероватну количину страних ријечи у оригиналној графији. Можемо га само механички пресловити, без локализације, односно превођења на српски језик, јер нас са Фронтала нико из иностранства за заштиту природе не плаћа. А поготово српства. Ми то радимо из љубави.
Двадесета годишњица Центра за животну средину је један симболичан пресјек наше "активистичке" и "еколошке" сцене, односно читавог тог тобожњег "невладиног сектора" финансираног од агенција страних влада.
Невјероватно или не, али то показује да прилично велика количина људи, вишедеценијски период, може да живи од дјелатности која је потпуно неекономска у њиховој земљи. Може се остарити и дјецу изродити, понављајући исте фразе о заосталости домаће средине и свјетлу које сија са Запада. И то на начин који је на том истом Западу законски забрањен. (Мисли се на истовремено бављење политиком).
Осиједи се шупљирајући
Осим трошења плата у локалном економском систему, такође, то дјеловање не доноси ништа позитивно и конкретно локалној заједници, а поготово у поређењу са количином хвалисања о тој помоћи у медијима. Који су такође плаћени да благосиљају. Највећа количина новца коју странци "улажу у помоћ" било које врсте, било гдје, одлази у плате свог и ангажованог домицилног особља, организовање семинара, радионица, округлих столова, хепенинга, дружења, те израду пројеката и покретање медијских кампања…
У тим кампањама је битније да се дослиједно и искључиво користи само латиница (макар и ошишана као на фотографији узводно), од било какве поруке. Наравно, непрестано се шаљу сублимиране поруке о ЕУ (односно НАТО) као општенационалном спасу, без и најмање сикирације за "уставне категорије" као што су писмо и језик, при причи о "муликултуранлости и мултиетничности". Ова НВО се више користи у политичке сврхе и кампање, него што даје резултате у заштити природе. А природом се не бави нико. Уништићемо је потпуно и то врло брзо.
Нама је друга награда (има се и за то) коју су додијелили за рјешење двадесетогодишњег им ликовно-празничног оспољења, боља од свих осталих које су нама стигле. Па је узимамо за насловну фотографију, без обзира што није чему. Као што и без обзира на Фронталово десетогодишње залагање за очување и унапређење природне средине, особито на очувању дивљине, може проћи још 20 година, нећемо никад ваљати Невладинићима. Чак и кад смо на истој страни. Или поготово тада.
Одступање од ових правила, било би равно томе да су за посљедњих 20 година бар једне саопштења слали само азбуком. Као што раде (само) латиницом. Али то је већ научна фантастика у Републици Српској. Коју су, истина, у саопштењу поменули једном! А БиХ два пута.
Што је невјереоватно празничан омјер у корист Српске, која се у саопштењима ЦЗЖС помиње крајње ријетко. У случајевима када је то неизбјежно и неопходно. То знамо из вишегодишњег искуства њиховог праћења и преношења.
И што ми сад ово све пишемо? Таман као да њихови медији икад, али икад, могу као ми у цјелости пренијети саопштење са све изворним насловом. И још честитати и пожелити више успјеха у раду.
Уз уграђивање и пригодног филма који су приказали на прослави, наравно…
Првих 20 година борбе за природу и људе!
Центар за животну средину је у суботу Музеју Републике Српске у Бањалуци прославио 20 година рада. Поводом двије деценије постојања, додјељене су награде за најбоље визуелно рјешење на тему овог јубилеја и уручене су захвалнице организацијама, институцијама, медијима и фирмама које су подржавале Центар у протеклом раду.
Бројним пријатељима и партнерима Центра који су се окупили на прослави, представљен је филм и публикација о раду удружења.
На конкурсу за најбоље визуелно рјешења поводом 20 година постојања, прву награду добио је Вук Ступар, за рад који представља људско срце и годове дрвета.
"Унутар срца се налази тачно 20 годова онолико колико се година и прославља. Изабрао сам зелену боју јер она представља природу као и раст, напредак, наду и здравље. Годови такође асоцирају на велики број посјечених стабала што би требало да нам укаже да водимо мало већу бригу о природи”, обраложио је Вук своје идејно рјешење.
Овај рад ће бити примијењен на промотивне материјале Центра за животну средину и награђен је са 200 КМ.
Другу награду освојио освојо је Никола Морача. Његов рад представља број 20 допуњен симболичним елементима природе. Рад је награђен са 100 КМ.
Трећа награда је додијељена Драгани Бабић за илустрацију којом је, како је објаснила, покушала да представи чисту природу гдје би сви требали имати подједнак простор и слободу, без злоупотребе истог. Рад је награђен са 50 КМ.
Захвалнице за подрушку дјеловању Центра за животну средину уручене су: Архус центру Сарајево, Еко тиму Сарајево, Центру за екологију и енергију Тузла, Еко Готуши, Еко елементу Бугојно, Еко форуму Зеница, Еко путу Бијељина, Греенwаyс-у, Зеленој акцији из Хрватске, Фриендс оф тхе Еартх Еуропе, Фриендс оф тхе Еартх Интернатионал, Хелсиншком парламенту грађана, медијима БУКА и Импулс, Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС, Националном парку Сутјеска, Националном парку Козара, Електро тиму, ЦСК принту, Супермаркету доо – НеxтБике, Хеинрицх Бöлл Стифтунгу и организацији ЦЦФД-Терре Солидаире.
Такође су постхумно уручене двије захвалнице заслужним појединцима: Мирјани Тешановић и Драгану Михајловић – Миху.
Удружење грађана Центар за животну средину, током посљедње двије деценије, позиционирало се на мјесто водећег удружења које се бави питањима животне средине у Босни и Херцеговини. Данас је Центар за животну средину препознат као организација која на аргументован и активан начин утиче на релевантне јавне политике, подиже јавну свијест о питањима животне средине те остварује конструктивну сарадњу са другим удружењима, мрежама, институцијама, међународним организацијама и појединцима.
Све је почело 1998. године када се група студената биологије, географије и туризмологије бањалучког Природноматематичког факултета окупила и одлучила да региструје удружење грађана под називом Млади истраживачи Бањалуке.
Циљ оснивања Младих истраживача Бањалуке је била жеља оснивача да унаприједе како своје студије и знање које су стицали на факултету тако и да дају допринос научним истраживањима, те да подигну свијест људи о потреби заштите животне средине у Бањалуци, Републици Српској и Босни и Херцеговини.
Оснивачка скупштина са 30 учесника одржана је 9. јуна 1999. године док Млади истраживачи Бањалуке званично постоје од 8. јула 1999.
Организација, која је почела као удружење које се примарно бави научно-истраживачким радом и на тај начин доприноси области животне средине, временом је расла, а растао је и њен утицај, не само на локалном, већ и на државном нивоу. Просторије факултета постају премалене за активан рад, па се организација 2004. године сели у нову канцеларију.
Млади истраживачи временом почињу да схватају да заговарања и политике у области животне средине могу довести много више до промјена у унапређењу животне средине, те се кроз активности и циљеве мијења и визија удружења. Године 2005. ове промјене доводе и до преименовања удружења и Млади истраживачи Бањалуке постају Центар за животну средину. Од тада, како то описују чланови организације, почиње једна нова ера.
Не могу рећи да ЦЗЖС није неке ствари добро радио,поготово не да није желио добро, напротив, исто као што се не могу сложити са констатацијом писца који каже „А ПРИРОДОМ СЕ НЕ БАВИ НИКО“, баве се они, баве се и друга удружења грађана, али то једноставно не може без полтичког организовања, као што је то урађено на западу прије пар деценија.
Да може, не бих ја као предсједник еколошког удружења, све са прије и послератним резултатима много бољим од других формирао ЗЕЛЕНЕ СРПСКЕ.
Чињеница је да оно што ради 20 година ЦЗЖС неће суштински ништа промијенити,једноставно речено, мнои раде за плату и раде тајно за власти, авласти не јебу ни9 два посто удружења грађана.
Не јебу све послератне власти у Српској ни два посто моћну борачку организацију јер тамо имају своје кључне људе, а да не раде шта хоће поред „овако утицајних“ еколошких организација.
Да је то тужна истина, најбољи примјер је крађа око 3 милијарде КМ шуме у том периоду, додјела концесија на злочиначке минихидроцетрале, уништавање преко 50% извора питке воде, уништавање пољопривреде-производње здраве хране и пића(80.000 пољопривредних домаћинстава), све због спреге полтике и увозних лобија, те за ових 20 година десетина милијарди КМ њихове чисте зараде.
Да не набрајам, може изаћи на роман, све ако будем набрајао шта нису успјела спријечити разна удружења грађана и(НВО-ЦЗЖС )сектор.
Елем, судбина природе, ПРИРОДНИХ РЕСУРСА , судбина биолошког опстанка нашег народа на овим просторима не лежи више ни у једној партији која је била икад на власти, нити у НВО.
Судбина Републике Српске стоји у рукама оних који су основани да сачувају природу, да очисте и уреде Републику Српску, да успоставе владавину права и да кроз зелену економију, или економско-еколошки програм ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА постигну циљеве ЦЗЖС и свих људи који хоће уређену и нормалну државу, те живот достојан човјека.
Значи, постоји неко ко брине за ПРИРОДУ, за све наше породице и за судбину Републике Српске, то јесу данас национално најодговорнији, хумани и авангардни ЗЕЛЕНИ СРПСКЕ, тачка.
П.С. Хвала Фронталу што је од првог дана наше витешке борбе објављивао наша саопштења и моје текстове, који успут речено да су примијењени у задња два четворогодишња циклуса од власти Српске, данас би ми већ били уређена и средње развије земља Европе.
Чак се и коментар зона користи за промовисање странке?! Па докле више ЗЕЛЕНИ!?
Еколошки тероризам!
Тема поста јесте везана за очување ПРИРОДЕ, односно, директно за наш програм ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА.
Зашто би онда био проблем да се на тему поста коментарише, односно, зашто би био проблем што ја као вишедеценијски еколошки активиста и данас предсједник ЗЕЛЕНИХ СРПСКЕ тврдим, да се само кроз политичку борбу могу остварити циљеви еколошких удружења, па и овог ЦЗЖС?
Да кажем јасно, дошло је ново вријеме, Програм реформи БиХ је прихваћен,милом, или силом, небитно, он ће у будућности значити корјените промјене,на шта ЗЕЛЕНИ имају одговор.
Значи, мијењаће се комплетна политичка сцена, односно, са политичких, прећи ће се на животне теме у Српској, то ће највише да боли власт јер нема више Мектића, Шаровића и Црнадка у Сарајеву.
Од Божића, власт СНСД ће бити практично на свим нивоима, значи, неће моћи више бити њихове приче о издајницима,напротив, много ће је и то заслужено бити против њих, првенствено од стране СДС и ПДП.
Поред те „патриотске“ приче, борба ће се водити о одрживом опстанку Српске.
Не знам за друге, али знам да су ЗЕЛЕНИ ту јаки као мора, што због доказане национално одговорне приче, што због хуманости, што због заслуженог поштовања од стране других партија, федералаца и странаца.
Што можемо као неукаљана и авангардна партија понудити народу свој образ, идеју, спасоносни програм ЗЕЛЕНОГ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА(спасити природу-природне ресурсе), те кроз позитивну енергију повратити народу самопоуздање и наду у бољи живот, са једне стране.
Са друге, што можемо свима са образом у очи погледати и као такви, све кроз равноправне и писмене преговоре око поштовања Дејтонског споразума и поштовања међународно потписаних споразума обезбједити поштовање федералаца и странаца према српском народу, те у коначници, трајним споразумом обезбједити вјечност дејтонске Републике Српске и сигуран опстанак српске младости на њиховим огњиштима,све да нама РОДИТЕЉИМА сутра има ко кости чувати и гробна мјеста обилазити, односно, да нас „патриоте“ не доведу у позицију какву су доживјели наша браћа у Хрватској и на Косову и Метохији, тачка.