Миодраг Зарковић: Ко се и зашто се радује поразу Корбина и побједи Џонсона

Морам да признам да ми није јасно како је могуће бранити Хандкеа и истовремено ликовати због пораза Џеремија Корбина на изборима у В. Британији. А видим да многи овде то раде.

субота, децембар 14, 2019 / 15:12

Оно, што јес јес, лабуристи су се сами закопали кампањом против ”брегзита” – чијем су изгласавању, ироније ли, управо они немало допринели пре три и по године. Дакле, њихов пораз није ни необјашњив ни незаслужен. Али то нимало не мења чињеницу да је Џереми Корбин можда и најпристојнији политичар у новијој британској историји. Свакако једини за мојега живота кога, упркос томе што ми његово флертовање са социјализмом и поготово комунизмом није блиско, могу да сматрам честитим људским бићем.

Био је огорчени противник сваког и једног империјалистичког иживљавања, укључујући ту и нападе на Србе и Србију деведесетих – учествовао је у уличним протестима против бомбардовања ’99. Бранио је Венецуелу и Чавеза, касније Мадура. Противи се изручењу Асанжа Америци. И тако даље. Чини ми се да не постоји геополитичко питање а да је он био на погрешној страни.

Једини изузетак је његов однос према Трампу, мада је тај однос у самом почетку био мање непријатељски него што се то представља. Свеједно, сада су на супротним странама, чиме су обојица пропустили можда и јединствену прилику да Запад коначно покаже људско лице тамо где се то најмање могло очекивати, у Вашингтону и Лондону. Трамп и иначе води мање штетну спољну политику од својих претходника, а са корбиновском подршком из Британије то би можда прерасло и у нешто озбиљније. Не верујем да је Запад способан за било какво суштинско преиспитивање своје нечовечности, али би са њима двојицом вероватно пришао најближе томе. Део кривице за пропуштену прилику сноси и Трамп, али је ипак далеко већа одговорност на Корбину. Са Трампом је барем лако: похвалиш га јавно да је мудар и способан, и он ти једе из руке. Али Корбину то на памет није пало да уради. И тако је Трампа као савезника препустио својим противницима. Штета.

Корбинови противници су иначе од зла оца и још горе мајке. Чак је најоштрију борбу водио међу самим лабуристима, првенствено против струје чије је оличење Тони Блер.

Хандке нам је с правом драг, и то не због својих списатљеских врлина (верујем да већина, као и ја, није упозната с његовим делом), већ због тога што се и личном жртвом залагао за истину о неправди нанетој Србима деведесетих. Али исто то је радио и Корбин. И то не само по питању Срба деведесетих, него, као што рекох, у сваком од многобројних случајева Западног иживљавања над остатком човечанства. Неретко је био и хапшен због својих ставова који су се редовно косили са потезима званичног Лондона. Има оних који сматрају да је због тога платио превелику политичку цену, јер су га управо његови спољнополитички ставови и његово противљење империјализму естаблишмента спречили да постане вођа лабуриста много раније, када је био на врхунцу животне и политичке снаге, а не у овако позним годинама када је ипак био на измаку снага.

Сигуран сам да је Корбинов изборни пораз силно обрадовао Блера и сличне. Већ су и почели са захтевима да поднесе оставку. Зато и не разумем Србе који његов пораз доживљавају као добру вест. Ако то радите због ”брегзита”, очекујући да ће коначан изазак ВБ трајно уздрмати ЕУ, није да не делим такве жеље, напротив. Али би Корбин као премијер био далеко дубљи и кориснији земљотрес него што ”брегзит” то икада може да буде.



1 КОМЕНТАР

  1. Брегзит, кога заболе к за Енглезима! Енглеска “љевица”?! Каква шпрдачина у лице нас Срба! Зар ви мислите да смо ми будале! Овим текстом хоћете да мењате мишљење? Документује те јесмо ли за или против?
    Тражите пројекцију у своме друштву а не у Српском!

Оставите одговор