Дани(ј)ел Симић

Одох ја и ове године на Јадовно, а ви?

Обично пишем о ходочашћу до Јадовна када се вратимо са Шаранове јаме и одспавам један читав дан. Но, сад морам дан прије.

петак, јун 14, 2019 / 16:01

Два су разлога што морам. Први је што сам остао дужан за прошли пут, када смо ишли у два наврата. Једном на Велебит, и други пут на Паг. Ове моје записе, схватио сам то већ друге године, пишем заправо као хронику за нас који тамо идемо.

И то је други разлог што морам да пишем прије пута. Ти људи. Градска управа нуди бесплатан превоз на фестивал Егзит у Новом Саду?

Драги наши градски оци и републички, који сте на изборима побиједили у трци да ко је већи Србин и заштитник интереса Републике Српске од вас, пишем ово управо због тих људи који већ десет година иду и (посебно битно) самостално и једино уз помоћ СПЦ на терену, организују Дан сјећања на Јадовно 1941. на мјесту злочина.

У неовисној Републици Хрватској.

Еј, људи: Десет година!

Сјећам се да сам баш, описујући свој први одлазак на Јадовно, писао о томе како се у вријеме када крећемо, неки мотају около, пијано тетурајући у зору при повратку са концерта.

То сам тад контрастирао, у смислу разлике у приоритетима, а данас је, на десетогодишњицу и годину након што су у мом аутобусу, пред очима мојих супатника, ухапсили пуковника наше Војске Републике Српске, Данета Лукајића, градска власт чак и омладину која би можда пошла на Јадовно, јасно опредијелила да иде на Егзит. За то је дала паре, за Јадовно није ни фенинга.

Егзит је, да појасним ко не прати, фестивал у Србији, који је направљен као "излаз из Милошевићеве диктатуре", односно тешко је легло психопатских аутошовиниста и антисрпских лобиста. У то доба, када сам и ја имао довољно знатижеље да идем у тај истински посебан амбијент Петроварадинске тврђаве, сам сам себи обезбјеђивао путне трошкове и карту и смјештај имао сам прилике да чујем и како Дубиоза колектив пушта "снимке из Сребренице" гурајући за паре Републике и АП прст у око, насред српске Атине, Новога Сада.

То није ништа страшно, послије су они више пута долазили и у Бању Луку, да омладина одушевљено ђуска на њихове унца-унца регеизоване народњаке, и то уз благослов и покровитељство Градске управе.

Зашто нама све ово треба?

Морам да пишем и јер сам чуо да је предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, Душко Милуновић, одржао конференцију за новинаре поводом предстојећег обиљежавања годишњице Битке на Сутјесци и одбране Сарајевско-романијске регије.

Дан сјећања на Јадовно 1941. унесен је у републички календар међу датуме/догађаје од регионалног значаја, али на овој конференцији није било ни једне ријечи о њему, мада се ради о једном тако значајном поводу као што је десетогодишњица обиљежавања. Велики комеморативни јубилеј за кардинални догађај у историји Српског народа, а који је седамдесет година био потпуно заборављен.

Мене је то, као човјека, његоватеља традиције ослободилачких ратова и борца за очување самосталне и изворне српске културе, истински погодило. Питам се, стварно, за кога ми то све радимо?

Да ли је преко 40.000 мртвих у 132 дана рада логора смрти Независне Државе Хрватске, из истог тог рата из којег Битка на Сутјесци, толико мање битан историјски догађај, о којем не треба образовати младе нараштаје у Републици Српској, па се ни те једне, јубиларне десете године отргнућа од заборава, не може обратити пажња И на Јадовно – Госпић – Паг?

Преживјели из Јадовна, њих око 2.000, постали први насељеници Јасеновца… То је све један те исти подухват покоља над православним Србима.

У име Јадовно 1941 наглашавам – И

Да неко не би помислио да ја или неко из УГ Јадовно 1941, сматрам/о да Битку на Сутјесци не треба обиљежавати, да не губимо вријеме на то, упутићу вас на мој текст у којем петокраку проглашавам искључиво српским наслијеђем.

Упутићу вам онда и доста формалнијим тоном, као предсједник Скупштине УГ Јадовно 41, неколико питања која сматрам да би требали бацити свјетло на то да ли се ми као удружење бавимо нечим што је од републичког и националног значаја, или неким својим личним послом, са којим држава нема и не жели да има ништа:

– Зашто једна од тема ове конференције није и Дан сјећања на Јадовно 1941?

– Зашто Министарство за разлику од протеклих година није ове године финансијски помогло удружење које је увијек само договарало превознике?

– Зашто за одлазак на Тјентиште Министарство сноси трошкове превоза, а на Јадовно, на десету годишњицу, не?

– Зашто Министар није послао изасланика на суботње обиљежавање Дана сјећања на Јадовно?

– Дан сјећања на Јадовно 1941. унесен је у републички календар међу датуме/догађаје од регионалног значаја, па молимо појашњење на коју се то регију мисли, када су на Јадовну и Пагу убијани Срби са цијелог подручја данашње РС и ФБиХ? Уједно, како се Јадовно налази ван граница Републике Српске, слажете ли се да је физички немогуће да буде регионалног, већ је по својој природи међурепубличког, односно међународног значаја?

И питање највише хитности:

Знате ли господине Министре да у најави, на званичној мрежној страници једног од организатора недељног окупљања на Тјентишту, Савезу антифашистичких бораца и антифашста Републике Хрватске, пише:

"Na svakom se koraku vidi da je tuda protutnjala neka osvetnička vojska koja je iza sebe ostavila pustoš paleći, rušeći i demolirajući spomenike antifašističke borbe. Samo se i dalje gordo uzdiže spomenik o proboju partizana iznad kosturnice. U međuvremenu, sve ostalo bilo je pretvoreno u pustoš, koju je iza sebe ostavila tzv. Vojska Republike Srpske u pogromaškom "nadiranju" tijekom ratova od 1992. do 1995. godine."

Па онда опет:

Spomen kuća je demolirana i unakažena. Jedino je to pogromaštvo nadživio gorostasni spomenik samo zato što u trenutku rušilaštva osionom oficiru tzv. Vojske Republike Srpske, kako se priča, nedostajalo tonu eksploziva da ga digne u zrak. Srećom. danas "pejsaž" u Dolini heroja donekle je saniran, zahvaljujući naporima ljudi iz Nacionalnog parka Sutjeska.

Може ли полиција овим лицима забранити приступ и организовано окупљање, због вријеђања ВРС и традиција ослободилачких ратова? Је ли НП Сутјеска случајно на територији Српске и под контролом и управом њених институција, или свака шуша која је у добрим односима са Пуповчевим Хрбима, може доћи и радити по нашој земљи шта год јој падне на памет.

???

Зашто идем на Јадовно већ десет година, ја данас јако добро знам. То је мој завјет који сам дао због срамоте о незнању, да је логор који је прогутао 40.000 мојих сународника по расним законима – уопште постојао.

Да сам могао бити тако глуп и историјски наиван.

Али то је моје и сад ме занима да ли моја држава Република Српска, сматра је сјећање на те људе, нечије бабе, дједове, очеве, мајке, тетке, стрине, ујне, браћу, сестре, рођаке, наше претке, сународнике, у смрти праведнике; нешто сасвим небитно и од чега је важнији један Егзит?

Ако је тако, да ја идуће године планирам одлазак индивидуално, јер сам до сада ишао само захваљујући томе што је УГ Јадовно 1941 плаћало превоз. А ви нам, ево, кажете да то даље доживљамо лично, као кад о задушницама људи иду на гробље?

И једна молба: Помените Јаму на Сутјесци

На Сутјесци је онај дио српског народа који је спас од геноцида потражио у оружју и остао под вођством комуниста, изборио херојску битку против Нијемаца, Италијана, Хрвата, Бугара, Муслимана. И треба да се сјећамо погибије српског ратника Саве Ковачевића, који је опјеван у препјеву руске пјесме о црвеном команданту.

Али ето, ако Јадовно 1941, као историјски догађај који је који сав тај оружани устанак Срба против истребљења и покренуо – није битан, сјетите се да је на Сутјесци погинуо и Иван Горан Ковачић, који је управо због логора смрти Јадовно написао поему Јама.

Ако шта треба његовати од братства и јединства, онда је то та његова пјесма над поемама.

У нади да и ја, као Горан, нијесам узалуд писао о Јадовну, одох да се спремам за пут.



14 КОМЕНТАРА

  1. Увијек сам мислио да је ходочашће лични чин као и пост.
    Годинама сам слушао редовне „испоснике“ који су около кукали како су гладни поваздан и на крају се одлучио да испостим један и за сада једини пост у животу.
    Испостио пост ко Федерер што одигра меч изгубио или добио он је исти и на крају схватио да у лажним испосницима нема вјере,само кокодакање и литургије.
    Исти случај је са лажним ходочасницима ,плачу да им режим плати карту и што је најгоре прозивају остале ко „испосници“ да су они ето били на излету а други као нису.
    Дојадили сте и Богу са Јадовним,пустите мртве да почивају и чекајте тренутак када ће Пејина унука одлучити да иде авионом,наће се неко мјесто у авиону до Задра.

  2. Журнал Новости кино, репортажи, интервью со звездами Перейти в раздел Новости

    (аниме, мультфильм, драма…) Ёко Хонна, Иссэй Такахаси, …

    Настоящий хентай построен в любой момент основе эротической игры и рассказывает о девушке равным образом парне которых спасли из пожара. Они находятся в любой момент воспитании у своего спасителя… это была каждого лишь выдуманная история горстки подростков, которые обговаривали это повсечастно кухне.

    Данный хентай практически не имеет сюжета равным образом состоит из двух встроенных в один эпизод сцен. Рассказ годится о двух студентках проститутках, первую зовут Мана, она обслуживает какова то мужлана в кафе-караоке.

    Романтический хентай с запутанной насколько паутина системой влюбленности персонажей, т.е. один любит другого, раз такие пироги как то любит третьего, а четвертый персонаж забеременел от третьего вдобавок не знает до какой мере ему об этом сказать. потом еще присутствует несколько персон, которые за примером далеко ходить не надо же пересеченно влюблены вдобавок хотят друг друга, но не знают сколько сделать за примером далеко ходить не надо чтобы в их планах все срослось.

    Мультики аниме хентай смотреть онлайн дата соблазнений это хентай про неудачное детективное агенство в котором работает такой же неудачник-детектив. В детективном агентстве все слишком плачевно нет ни работы, ни денег все что делают детективы это пьют горячительные напитки. Тем не менее пришло пора равным образом к ним пришел неизвестный тип который дал им странное предмет, по исследованию заброшенного дома.

    Приятно смотреть в любой момент три вещи: продолжительный яркий минет, влажную киску как и огромные шары в порно мультике о приключениях знаменитых мультяшных персонажей. Вы выросли, а сами балдеете при взгляде перманентно славных героев детских мультов?

    Например, многосерийные истории про школьников, спасающих свет и своих близких, делающих трудный выбор между добром как и злом. Подростковые аниме делятся до гроба мультфильмы для юношей (сёнэн) и для девушек (сёдзё), сделал универсальные произведения, которые награждаются в любой момент фестивалях (например, «Унесенные призраками») либо просто получают популярность широкой аудитории («Ходячий замок», «Могила светлячков», «Девочка, покорившая срок»), а кроме того, существует класс аниме исключительно для взрослой аудитории из-ради обилия насилия равным образом сексуальных сцен.

    Привидения также стриптизёры: Крис Хемсворт вдобавок Тесса Томпсон рассказали о кроссоверах мечты

    Главная героиня по имени Хино не является ни пианистом, ни скрипачом. Да как и извека, музыкантом ее никак не назовешь, ведь с музыкой ее ни черта не связывает. Так было перед тех пор, пока героиня не встретила того самого эльфа из легенды, который уверяет Хино участвовать в школьном музыкальном конкурсе.

    (аниме, мультфильм, фэнтези…) Руми Хиираги, Мию Ирино, …

    Титульный герой Куд, являясь одним из воздушных пиратов, повсечастно одном из дел нечаянно пробуждает к жизни одну из Эдел-Райд по имени Рен.

    После знакомства с этой загадочной личностью, которая оказывается ее сверстником, она понимает что он – ее первая любовь…

    Порно хентай смотреть онлайн – Секс и Любовь! Развратная битва Ангелов как и Демонов. Война между раем как и адом продолжается несколько тысяч лет равным образом она уже достигла предела, поэтому большие ангелы и демоны договорились о мирном решении конфликта. Ямато простой паренек, который живет обычной жизнью, пока перманентно земле не появляются ангелы равным образом демоны.

    anime best

    1. Потписујем. Треба више овваквих коментара.

  3. Државе не треба да се задужују, него да штампају новац.Новац би требало да буде средство размене. Средство помоћу кога људи размењују добра и услуге. Неки људи узгајају прадајз, други пшеницу, трећи праве хлеб, четврти гаје кокошке, пети шишају људе, шести имају хотел, седми се баве уметношћу, осми копају бакар и тако даље. Неки људи производе робу, дуги пружају услуге. Да нема новца као средства размене, људи који узгајају парадајз, кад хоће да се ошишају, морали би да траже оне фризере којима треба парадајз, јер оним фризерима којима треба хлеб не могу да плате шишање, јер имају само парадајз. Или би морали прво са својим парадајзом да оду до људи који праве хлеб, а треба им парадајз, размене свој парадајз за хлеб, па са тим хлебом оду до фризера и размене га за шишање. А фризери би морали да знају колико парадајза, а колико хлеба траже за једно шишање, а колико за фарбање косе.
    Колико новца треба да има у једној држави? Онолико колико људи у тој држави производе добара и услуга која требају другим људима. Ово је наравно много лакше рећи него тачно одредити. Чији је посао да одреди колико је то тачно новца? Посао државе. Држава, у име свих грађана, штампа новац да би људи који живе у тој држави имали довољно средства за размену. Колико новца држава штампа и како и ко га пушта у оптицај, то се зове: монетарна политика. Њен главни циљ би морао бити: како да обезбедим довољно средства за размену (новца) како би моја економија, ПРОИЗВОДЊА добара и услуга, што успешније и брже расла и развијала се.
    Сваке године, у свакој држави људи производе добра и услуге. Збир свих добара и услуга произведених у неком друштву у току једне године се зове Бруто друштвени производ – БДП. Ако у току ове године БДП стагнира, односно друштво произведе исту количину добара и услуга као и претходне, иста количина новца је довољна за њихову размену. Ако је произведено више, потребно је доштампати новац.
    Грубо говорећи, ако држава наштампа више новца него што је раст БДП-а, доћи ће до инфлације, односно вредност новца ће пасти. Цену онда плаћају сви грађани и привреда јер оно што имају вреди мање. Ако држава наштампа мање новца него што је раст БДП-а, изазваће рецесију. Циљ монетарне политике је да наштампа оптималну количину новца и пусти га на прави начин у оптицај, како би се привреда друштва развијала најбрже што може, уз што мању инфлацију. Циљ друштва, јавни интерес, је што већи привредни раст.
    Пошто држава није острво, држава сарађује са другим државама, односно да будем прецизнији, људи у другим државама користе/производе добра и услуге које људи у мојој држави желе да продају/купе (извезу/увезу). Пошто државе имају различит новац, да би размена могла да функционише, мора да постоји механизам и курс размене између валуте моје земље и валуте других земаља.
    Шта се деси када држава наштампа више новца? Рецимо држава наштампа много више новца него што је у току године произведено робе и услуга. Десе се две ствари: инфлација и девалвација. Људи у другим државама препознају да је моја држава наштампала више новца него што има производа које они хоће у мојој држави да купе, и девалвирају моју валуту да би то компензирали. Иначе би моја држава моглда да штампа колико хоће новца и да тим новцем купује по свету шта јој падне на памет.
    Шта се деси када нека земља увози више него што извози? То се зове трговински дефицит. Да би то могло да ради, држава мора да се задужи у иностранству у страној валути или да некоме ван земље прода неку своју имовину како би добила довољно девиза и покрила трговински дефицит.
    Свака суверена држава штампа новац
    Свака године је потребно штампати онолико новца колики раст БДП-а
    Ако се штампа више, долази до комбинације девалвације валуте и инфлације
    Ако се штампа мање, долази до гушења привредног раста и рецесије
    Трговински дефицит (разлика између увоза и извоза) се може финансирати само приливом девиза које долазе или у форми спољнег дуга или кроз продају неке имовине.
    Држава нема потребу да се задужује за било шта друго осим за покривање трговинског дефицита. За све остало држава штампа новац.
    Када грађанима Србије неко помене штампање новца, почне да их хвата паника. Сећају се наравно 90-тих година када је држава штампала новац без икаквог покрића у роби и услугама како би “финансирала” рат и преживела санкције. У ствари држава се финансирала из џепова грађана и привреде који су за толико осиромашили. Оно што не разумеју је да неко мора да штампа новац. Ако новац не штампа моја држава, ко га штампа?
    Банкарски глобализам је на западу постигао монопол новца. Новац се штампа на три места у свету:
    Америчке федералне резерве – ФЕД
    Европска централна банка – ЕЦБ и
    Банка Јапана – БЈ.
    То се зове трилатерала. Те три велике централне банке нису под контролом матичних држава и њихових демократија, већ су под контролом највећих приватних банака на свету. Формирана је и централна банка централних банака, Bank of International Settlements – БИС, ММФ и Светска банка као механизми контроле целог финансијског сектора за западу. Велика већина земаља на западу је напустила своје валуте, претворила своје централне банке (народне банке) у мењачнице. Резултат је да се сав новац који је потребан за раст БДП-а било које земље штампа на та три места и распоређује потпуно ван утицаја држава и њихових изабраних демократија. Од финансијске кризе 2008.године до данас, трилатерала је штампала преко 15 трилиона долара новца и упумпала их у велике светске приватне банке и приватне корпорације које су у власништву највећих свестких банака. Те банке су у власништву малог броја “невидљивих” породица.
    Оног тренутка када нека земља препусти своју валуту некоме, престане сама да штампа новац за свој раст БДП-а и претвори се у мењачницу, у том тренутку губи суверенитет. Од тог тренутка на даље, земља пада у дужничко ропство из кога нема повратка све док не поврати суверенитет. Уместо да штампа новац за раст БДП-а, земља онда мора да узима кредите у иностранству да би обезбедила довољно средства за размену како би њена привреда могла да настави да функционише.
    На врху ове пирамиде виртуелног новца у Европи је Европска централна банка. Од финансијске кризе 2008.године до данас, ЕЦБ је наштампала преко 4 трилиона евра који немају никакво покриће у роби и услугама и пласирала их по нултој каматној стопи (у преводу поклонила) великим европским банкама и њихових корпорацијама. Како то није довело до девалвације? Одговор је: евро нема у односу на шта да девалвира. И долар и јен су наштампали исту количину новца. А како није довело до инфлације? Новац није пласиран грађанима и привреди, већ банкама и мултинационалним корпорацијама које су тим новцем куповале имовину, углавном сопствене акције и акције компанија које су њиховом власништву, зидале дугове држава и дувале балон који ће морати да пукне.
    Ово је други текст серијала о банкарском глобализму. Ваља нам прво схватити шта се дешава, ко је непријатељ, а онда видети шта нам је чинити.

    1. “Државе не треба да се задужују, него да штампају новац.“

      Кад је Додик говорио да ће нам доћи Арапи, сви су га забазекнуто гледали.
      Када је Додик тражио да се одштампа милијарда марака ( које имају и покриће) напали сте га најжешће.

      Додик је за вас пергамбер

  4. A zašto Dodik zadužuje Republiku Srpsku, umesto toga mogao je osnovati centralnu banku, osnovati valutu i početi štampati novac, on je uzeo sve te kredite. Pa onda on govori protiv samoga sebe, isto kao što je jednom sam sebe tužio.
    Zašto je uveo valutni odbor, uknuio montarni suverenitet, zašto je ukinuo sve monetarna ovlašćenje centralne banke?

    1. “A zašto Dodik zadužuje Republiku Srpsku, umesto toga mogao je osnovati centralnu banku, osnovati valutu i početi štampati novac, on je uzeo sve te kredite.“

      Оптуживањем Додика што не чини горе наведено само показујете своју нереалну представу о стварности, а народ не воли нереалне будале на власти.

      Народ, без обзира колико се некад чини да је затуцан, веома добро распознаје шта је реално, а шта није.

      Додик има хиљаде мана, стотине погрешних потеза, често глупу тактику, али никад не лупа нереалне глупости попут вас из опозиције.

      Зато вас и побјеђује…

Оставите одговор