Србија отвара врата сурогат материнству

Будући грађански законик ипак ће дозволити сурогат-материнство, и то уз "умјерену награду", а жена која носи и роди дијете за неког другог зваће се у законику "родиља”, сазнаје "Политика”.

петак, мај 24, 2019 / 16:50

Родиља ће имати право на накнаду трошкова током трудноће и порођаја, као и право на награду, али ће та награда бити умјерена – од 8.000 до 15.000 евра, кажу у комисији за израду преднацрта ГЗ-а.

Жене из Србије тако неће више морати да иду у Украјину, гдје се са сурогат-мајкама склапају уговори на 30.000 до 40.000 евра, или у Америку, гдје је цијена овакве "услуге” чак 100.000 долара, рекао је за "Политику” проф. др Миодраг Орлић, в. д. предсједника комисије за израду преднацрта.

Материнство је до сада увијек било неспорно, јер се и у животу и у праву сматра да је мајка дјетета она жена која га је родила. Међутим, сада ће постојати правни и биолошки троугао, јер у настанку новог живота могу да учествују три жене: она која даје јајну ћелију, она која ће носити трудноћу и родити и жена која ће бити мајка дјетета. Законик каже да је то "намјеравана мајка”. Она по правилу неће бити и давалац јајне ћелије, али та могућност није искључена.

– Мислим да смо пронашли лепу реч "родиља” за жену која ће носити и родити дете. Термин "сурогат-мајка” је груб и нетачан, јер заправо то није мајка, већ жена која има функцију "инкубатора”, ма колико то непријатно звучало. Она ће рађати за другога, јајна ћелија не потиче од ње и она неће бити мајка. Преовладало је мишљење да закон треба да омогући овакву врсту уговора о рађању за другога – каже др Орлић.

Законик је предвидио више могућих ситуација које могу бити ријешене уговором између три жене, а кад је о оцу дјетета ријеч, то ће по правилу бити муж или партнер мајке или, како закон каже, намјераване мајке. Њих двоје ће бити "намјеравани родитељи”.

Проф. др Олга Цвејић Јанчић, која је надлежна за породично право у будућем грађанском законику, изнијела је недавно податак да у Србији има око 300.000 парова који би на овакав начин могли да дођу до потомства.

Објаснила је да ће суд овјеравати уговор у којем би била дефинисана права и обавезе будућих родитеља и жене која носи њихово дијете. Суд би имао и увид у сву неопходну медицинску документацију, а родиља може бити и блиска сродница будуће мајке.

У случајевима да родиља жели да задржи дијете, иако је склопила уговор да ће родити за другога, такође ће одлучивати суд.

– Врло су ретки случајеви у свету да сурогат-мајка хоће да задржи дете, а још се ређе догађа да суд њој додели дете. Донатори семених ћелија никада се не интересују ни колико деце имају, да ли су деца здрава, ни где су ни како су – рекла је недавно професорка Олга Цвејић Јанчић на сусретима правника на Копаонику.

Морална питања постављају се и кад је ријеч о награди за "услугу” рађања детета. Према слову преднацрта грађанског законика, уговором се не може утврдити награда за рађање за другог, већ само "накнада разумних трошкова у вези са ношењем и рађањем дјетета”, као што су губитак зараде, медицинске услуге, превоз, смештај и исхрана сурогат-мајке.

Будући родитељи ће издржавати родиљу за вријеме трудноће. Бринуће о томе да се квалитетно храни, да има адекватну медицинску његу и добре услове живота. Ако би трошкови били несразмјерно велики, суд би имао овлашћење да их смањи.

Кад је ријеч о награди, поставило се питање да ли је морално рађати за новац и због новца, али је превладало мишљење да је "умјерена награда" сасвим адекватно рјешење.

– Новац не мора увек да буде мотив за једну жену да се одлучи да роди за другог, већ мотив може да буде и њена жеља да помогне људима којима је ово једини начин да дођу до потомства, а то им омогућава савремени развој медицине. Не би требало да постоје никакве предрасуде према тим женама – рекла је професорка. Преднацртом будућег грађанског законика предвиђа се да сурогат-мајка има право да прекине трудноћу. Зато будући родитељи треба добро да процијене особу са којом склапају уговор о рађању.

Када се дијете роди, у матичне књиге се као родитељи уписују "намјеравани родитељи” – правна мајка и отац дјетета. Постоји могућност да уговор са сурогат-мајком закључи и жена која живи сама, односно без партнера. У том случају за оплодњу мора бити коришћена њена јајна ћелија.

Сурогат-материнство је дозвољено у Русији, САД, Канади, Аустралији, Холандији, Белгији, Грчкој, Израелу, Украјини, Грузији, Великој Британији, Чешкој, а врло је распрострањено у Индији.



3 КОМЕНТАРА

  1. Након распродаје српским домаћинима курви из Јерменије,Молдавије,Украјине и Русије на затварању јавних кућа те куповине Албанки по планинама те земље као оваца у циљу одлагања изумирања Срба дошли смо до сурогата.

  2. Наметну ми се питање само од себе?

    Прво, Бог је створио жене да буду мајке, није за ту улогу намијенио мушкарце, поготово не „мушкарчине“, као рецимо Пера Симића, Слободана Васковића, Сенада Авдића, неког тамо Драгана Бурсаћа, или мог омиљеног лајавца Рајка Васића.

    Друго, има стара узречица „пуна су уста рећи мајка“ замислите сад, бити благословена да носиш у утроби своје чедо и онда га продаш, или поклониш?

    Мислим да са тим господ и сви свеци, чак ни комунистичка копилад не желе ништа да имају, тачка.

    1. Ђе нађе Сенада Авдића?

      Некидан ми нека женска рече:“Знаш ли оног еколога Лазаревића?

      Ја рекох да не знам.

      А она ће:“Како нећеш знати, исти Сенад Авдић. Буљав“.

Оставите одговор