Саобраћајна полиција

У држави гдје су изнимке правила, имамо ситуацију да служба која би требала да употпомогне нормално одвијање саобраћаја, постала сама себи циљ!

недеља, мај 19, 2019 / 13:24

пише Саво Поповић

Kао таква има веома дубок утицај на многе друге ствари као што је туризам, политика, безбједност, медији, фрустрације поштених људи и осјећај беспомоћности истих… И постале су незаобилазан дио креирања системића који само такав може да опстане у овом облику.

Та служба је осмишљена да помогне редовно одвијање саобраћаја кроз низ активности као што су контроле раскрсница, и других дијелова саобраћајница гдје долази до интеракције већег броја превозних средстава, поготово различитих врста тј типова превозних средстава. Па разне интервенције, и наравно кажњавање прекршилаца постављених правила…

Први проблем је што је та служба везана уз полицију која би се требала бавити много озбиљнијим задацима, као што је безбједност грађана уопште. Полиција као таква има веома широка овлаштења, која су неоправдано пренијета и на саобраћајну службу. Примјер, полицајац ако сумња да неко лице посједује , дрогу, оружје и слично, има у сваком моменту право да те прегледа, био у ауту или не, да пусти кера да оњуши, погледа садржај пртљажника и слично… Рецимо да је то прихватљиво. Али да те саобраћајац заустави "из чиста мира" и наплати ти казну зато што рефлектирајући прслук није напријед је мало рећи атак на разум иоле разумног човјека. То је горе него полицијски сат у Источном Берлину 1968 је р си тамо знао шта смијеш а шта не а овако, увијек се може наћи нека глупост свакоме ко не вози потпуно ново ауто а поштени људи готово никада немају ново ауто! Није проблем у тих 20 марака већ у осјећају беспомоћности иако је свјестан да га неко зајебава…

Поготово је то нелогично у Републици Српској која нема друге оружане снаге осим полиције и потенцијално би могла имати озбиљне безбједносне проблеме. Дозволити да саобраћајна служба свакодневно малтретира грађане без некога разлога само ствара анимозитет који у датом моменту може да буде веома озбиљан проблем.

Сама концепција рада је погрешна! Постављене су огромне казне за безвезне прекршаје уз веома мали узорак који је субјективно биран од стране саобраћајца. Наравно, "они битнији" се увијек пуштају док цех плаћају поштени људи. И наравно, то оставља огроман простор саобраћајцу за разне облике нелегалног добијања новца. Идеја је ваљда била да се тако допуњава државни прорачун.

Томе треба додати и ишчашену мрежу магистралних путева у БиХ, гдје су куће увијек уз цесту, и као такве се рачунају у насељено мјесто. Ограничења брзине су крајње саобраћајно нефункционална. И онда се јавља хроничан проблем. Разуман возач не бјесног возила је стављен у незгодан положај. Има ограничење 40 и полупразан шлепер иза себе који упорно жели да га претиче у кривини. И онда босански рулет, или да ризикује плаћање енормне казне ако је постављен радар, или да га млатне приколица и унакази. Шлепер, наравно иде даље…

А радара и патрола више него дрвећа крај пута. На дионици магистралног пута Добој-Зеница поред 4 стационарна радара увијек је толико ако не и више преносних радара, патрола… Познајем много људи из иностранства који не желе да возе по БиХ, прво што је доста опасно, друго што не желе да трпе малтретирања саобраћајне полиције. Код нас је уобичајено да возачи ако виде патролу у некој улици, скрећу лијево или десно иако су свјесни да нису ништа скривили. Боље је избјећи неугодности и насилно смјешкање и слушање паметовања.

Шта треба урадити да буде боље. Па једноставно урадити оно што је логично да се уради. Пошто имамо специфичне услове, службу саобраћаја треба одвојити од полиције и смањити им овлаштења и одузети оружје. Њихови задаци морају бити врло прецизно и једноставно објашњењи и доступни свим учесницима у саобраћају. У суштини, интеракцију између саобраћајне полиције и учесника у саобраћају треба свести на минимум. Данас имамо материјално техничке услове који су били незамисливи прије само 20-30 година, а да не говоримо некада давно када су "они којинсе све питају" одрастали и школовали се.

Пуњење државног прорачуна. Па добро, ако мора, али како? Па мало поштеније за почетак. Казне морају бити знатно мање али узорак мора бити знатно већи и објективан. Како се то постиже. Једино кориштењем нових технологија. Градове ставити под камере и сензоре и шта већ све постоји на тржишту. Јер, није проблем ако неко пијан вози ауто ако се креће 38 километара на час. Када грађани буду свјесни да имају емпиријски начин да разумију шта се може а шта не може и колико то кошта, саобраћај ће сигурно бити и безбједнији и функционалнији. На такав начин би се "уљудили" и "битни". Јер када постану свјесни да ће свакодневно морати звати кума и рођака , ипак ће одабрати да буду фини.

Постоје и друге могућности. Једна је апликација на преносним уређајима комуникације која би имала повезницу у времену и локацији. Преко апликације би било омогућено свакоме иоле упућенијем у рад са мобилним телефоном да сними прекршиоца ситних прекршаја као што је употреба телефона у вожњи или невезан појас са тачном локацијом и временом и то би слао у градску базу података, са могућношћу промјене у најмање 15 минута. За те прекршаје треба приписати крајње разумне казне као 10 марака за појас а 20 за телефонирање стим да би "савјесни грађанин" добијао 25% тога износа на рачун. Тиме би се државни прорачун пунио без великих фрустрација и малтретирања учесника у саобраћају а студенти и други ентузијасти би добили некакав извор дофинансирања….

Постоје многе разумне идеје које би сигурно унаприједили саобраћај код нас, само од "њих" сигурно неће доћи. ..



1 КОМЕНТАР

  1. Није идеја допуњавање државног прорачуна.
    Идеја окупатора Републике Српске је да угасе сваки облик државности а уједно да огаде народу Републике Српске Полицију Републике Српске.
    Од како је убијен Давид Драгичевић и због свих догађаја у којима је учествовала Полиција Републике Српске мало је рећи да ми се гади проћи Републиком Српском.
    Возим и изненада почиње да пада јака киша,полицајац стопира поред пута.
    Станем и покупим га чисто да виде да народ није бездушан као они.
    Ни он мени није остао дужан, током разговора сазнајем да је био у истом рову са мојим оцем у дану када је ту требало бити.
    Мислио сам у себи јел могуће да су окупатори завадили и довели народ до те мјере да се ми међусобно мрзимо а били смо заједно када су окупаторска говна стварала на сједници Федерацију БиХ и отворено били против Републике Српске а данас глуме највеће србе на сточној ваги.

Оставите одговор