Руски научници пронашли на дну Бајкала нафту којом се "сладе" бактерије

Сибирски научници дошли су до закључка да се на дну Бајкалског језера налази између двије и по и три стотине милиона тона нафте која се полако подиже и загађује чисту воду највећег резервоара пијаће воде на свијету.

субота, фебруар 16, 2019 / 22:34

Како тврди доктор геолошко-минералошких наука и сарадник Института нафтно-гасне геологије и геофизике Сибирског одјељења Руске академије наука Валериј Москвин, уколико би на овом простору дошло до јаког земљотреса, једнократно ослобађање само 1,2 тоне ове течности изазвало би еколошку и економску катастрофу.

Новосибирски научник истиче да вриједност чисте воде бајкалског басена износи 93 хиљаде актуелних буџета Русије. Како је академик рекао, мимо активације сеизмолошких процеса бајкалска нафта предмет је научних истраживања, али она уједно представља и опасност за језереске екосистеме. 

"Захваљујући експедицијама на научно-истраживачком броду ‘Г.Ј. Верешчагин’ и спуштању помоћу подводних дубоководних апарата ‘Мир’ (у периоду од 2004. до 2008. године) у источном дијелу Бајкалског језера, на подручју ртова Горевой Утес и Толстый, на дубини од 200 до 900 метара, пронађене су битуменске структуре. Одатле се нафта повремено подиже у виду лоптица пречника од око једног центиметра, а у језерске воде сваке године испушта се од три до пет тона", нагласио је руски научник. 

Како је рекао, управо микроорганизми који апсорбују ту нафту, помажу да вода Бајкалског језера остане чиста.

"Ријеч је о угљоводоник оксидујућим бактеријама из рода Родококус (Rhodococcus). Оне у свом животном циклусу употребљавају угљоводонике и готово у потпуности искоришћавају ‘најукусније’ од њих (односно парафинске). Родококус обитава у нафтном битумену и зауставља ширење нафте великом акваторијом басена. Истовремено, ове бактерије играју улогу индикатора вриједне и опасне материје", наглашава Москвин.

По његовим ријечима, ови микроорганизми помогли су научницима да докажу очигледно биогено поријекло нафте у Бајкалском језеру и одреде њену старост, односно да је настала прије мање од 65 милиона година.

"То је једна од најмлађих нафти које се данас појављују на Земљи. Сама анализа појаве и сазријевања нафте у релативно младом нафтно-гасном објекту од изузетне је важности за науку. Она омогућава праћење феномена стварања нафте у условима напетог геотермичког режима пред нашим очима", тврди академик Алексеј Конторович, водећи стручњак у области геологије и геохемије нафте и гаса. 

Истовремено, научник је увјерен да не може бити говора о индустријском искоришћавању нафте на Бајкалском језеру.

"То вам је као у медицини, постоје забрањене области истраживања које могу да изобличе генотип човека. Тако је и овде, на таквим мјестима као што је Бајкалско језеро, тражити нафту у индустријске сврхе забрањена је тема, па на то не треба ни помишљати", нагласио је руски научник.

Бајкалско језеро које се налази у јужном дијелу источног Сибира по много чему је јединствено. Ријеч је о најдубљем језеру на Земљи и највећем природном резервоару пијаће воде. У језеро се улива 350 ријека које констатно доносе своје воде. Дужина Бајкалског језера износи 636 километара, највећа ширина 79,5 километара, а најмања 25. 



Оставите одговор