Овако раде: Дају на очиглед фото, који потпуно декласира њихове тврдње, без да ријеч кажу о том. На камену је непорециво уклесано, да се на почетку број 8372... односио на простор од Бијељине до Сарајева. Да је био збирни и не коначан.
Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница.
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички „случајно“, андрићевски „негде“ или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници.
Готово прва помисао коју има човјек при помену појма судске власти јесте да је то мјесто на којем људи, по природи ствари, траже уточиште за рјешавање њихових међусобних спорова.
Тешко да ће оно што се јуче догодило на територији Републике Српске, промијенити било чије мишљење. Улози су превисоки. Они који их подижу, неће то допустити.
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити?
Овако раде: Дају на очиглед фото, који потпуно декласира њихове тврдње, без да ријеч кажу о том. На камену је непорециво уклесано, да се на почетку број 8372... односио на простор од Бијељине до Сарајева. Да је био збирни и не коначан. 0 коментара
Тачно 25 сати и 21 минут прије првог искључиво туристичког лета у свемир, са писте у ентитету Нови Мексико, упалио сам 21 годину стар службени аутомобил УГ Фронтал и пошао у правцу своје ђедовине. Данас је планетарно лако геолоцирати по једној варошици, до које се стиже за неколико сати хода кроз шуму. Зове се Сребреница. 0 коментара
Тако Драган јутрос нађе свог оца Славка Бероњу на списку Мирсада Токаче и то баш на овај 11.јули. 0 коментара
Како негдје записа Иво Андрић: негде се човек мора и родити. Њему се то понекад заиста чинило, ако не као случајност, а оно бар као воља ћудљивог Демијурга, која човјека баца, мимо његове воље, укључујући га у живот већи од њега, али и живот који јесте његов, човјеков. Тако се, постмодрнистички „случајно“, андрићевски „негде“ или хришћански: логосно; моја мајка родила у Сребреници. 0 коментара
Готово прва помисао коју има човјек при помену појма судске власти јесте да је то мјесто на којем људи, по природи ствари, траже уточиште за рјешавање њихових међусобних спорова. 12 коментара
Тешко да ће оно што се јуче догодило на територији Републике Српске, промијенити било чије мишљење. Улози су превисоки. Они који их подижу, неће то допустити. 0 коментара
Овдје стварно више није питање да ли се огласити, већ ко ово може више трпити? 3 коментара
Припаднице организације „Мајке Сребренице“, осим великих кућа које су саградиле узимајући новац на лажима о убијеним Сребреничанима, имају и приватне авионе који их возе широм свијета да лажно свједоче и шире причу о наводном геноциду у Сребреници, тврди Хаша Омеровић из Тузле. 20 коментара
Није Сребреница дугме, али неке ствари морају остати бијеле, чак и у црним данима. Знају то пензионери. 13 коментара
Недавно је објављен аутопсијски извјештај хашког трибунала о Сребреници, на српском језику. 8 коментара