9. јануар – најзначајнији датум од пада Берлинског зида
Могу да се сјетим прилично јасно да ми се стомак грчио онако како се грчи од мучне неизвјесности: 9. август, и вијест да је војска кијевске хунте ушла у Красниј Луч. Пише Марко Шикуљак То је у Новорусији као нама Брчко. Пресјечен пут између Луганска и Доњецка. Накнадно сам се информисао о току борби, и […]
Могу да се сјетим прилично јасно да ми се стомак грчио онако како се грчи од мучне неизвјесности: 9. август, и вијест да је војска кијевске хунте ушла у Красниј Луч.
Пише Марко Шикуљак
То је у Новорусији као нама Брчко. Пресјечен пут између Луганска и Доњецка. Накнадно сам се информисао о току борби, и почео да кризирам шта ће бити са милионима људи, уколико падну у милост оних који су хладнокрвно запалили људе у Одеси?
Одавно се помињало да се судбина двије републике југоистока ломи између Српске, и Српске Крајине.
Без обзира на руску логистику, да је Горловка постала Бенковац, умјесто што је остала Невесиње, да је Луганск завршио као Книн умјесто као Бања Лука, да то ополченци нису одбранили на терену, залуд сва дипломатска натезања. Русији је био доста Крим, за остатак Украјине би се погодило неко уређење које би сачекало да криза за коју годину обори евроманијаке и доведе неке прорусе на власт. Колико то жртава значи, каква понижења за поражене, није битно.
Неки локалци су одлучили да се иде до краја, и изнудили руски конвој који им је донио предах, након кога је услиједио противнапад. Одлуке ситнијих играча знају промијенити планове оних који желе да повлаче потезе по шаховској табли.
Да се питало Милошевића, рат у БиХ би трајао много краће, а Срби би завршили у ко зна каквом државном уређењу, које би их лагано погурало да се расељавају. Међународни притисци су били жестоки, журба да се што прије заврши велика. Требало је много храбрости да им се одоли, ако ништа из страха над судбином народа ако се пријетње страног фактора остваре.
Прије него што се запуцало “били смо спремни да прихватимо БиХ, само да тамо гдје смо ми у већини буде наш полицајац” објашњавао ми је као малом сликовито отац. Но кад је већ пала крв, руководство Српске је знало да од таквих рјешења нема ништа, и одбијало је фаличне понуде док није дошла нека иоле ваљана. Дејтон је била позиција које је Момчилу Крајишнику омогућавала да од Изетбеговића тражи међународни позив за Српску. И да га замало добије!
Данас знамо да је “локални сукоб” у БиХ, или у бившој Југославији, био само једно шаховско поље глобалног сукоба. Истог оног који је био и у случају Чеченије, Грузије, Ирака, Ирана, Сирије, Космета, Либије, Украјине. Неко добија на неком, други на другом. Ми смо добили доста на свом. Само, тад није било Русије. Ни далеке као сад, већ Русије која се борила да је не распарчају. Није било ни помоћи ни савезника. Није било никог ко би рекао да западни медији лажу о нама. Није било ни Србије, која нам је увела санкције.
Велику ствар су направили ополченци Новорусије, а шта онда рећи за војску Републике Српске. Којој све препоне на пут бјеху.
Истина је слојевита. Да ли је могло боље, да ли је требало другачије. Много тога нас се није питало. Битно је у том тренутку урадити што је до тебе. Потребно је у следећем препознати тренутак, и користити друга оружја, измјестити борбу на друге терене.
Наше шаховско поље није у центру пажње, па треба видјети шта смо до сада урадили. Није Српска створена једног дана, већ је стварамо сваки дан. Све што радимо и што смо радили, вратиће нам се. И даље нико се неће жртвовати за нас, нити нам понудити, више од онога колико му је у интересу.
Противнике знамо ко су, и какви су.
А ми, какви смо и колики смо? Јесмо ли достојни оних који су нам предали Српску у руке?
Сјајан текст!
Срећан Дан и крсна слава наше Републике!
Ako se republika srpska vrati onima koji su je stvarali i njihovom porodicima, svim poštenim i čestitim srbima, borcima VRS-a, želim joj da još milion godina proslavlja rođendan!
Ako republika srpska ostane u rukama zlotvora u čijim je danas, dezertera, ratnih profitera, tajkuna, lupeža, pokvarenjaka, želim joj da ne dočeka sledeći rođendan!
Gdje mi ove godine, tu da Bog da dogodine Vuci vijali, ako ostane sve kao što je sada!
A mi kakvi smo i koliki smo?
Nikakvi smo, i manji od zrna makovog smo.
Predali smo se neprijatelju u ruke bez ijedne rijeci, dozvolili smo mu da nas opljacka, da nam spali radna mjesta, da nas zaduzi, stali smo u stavu mirno i namjestili glave ispod njegovih utovljenih papaka , spustili pogled dole i dopustili da nas mardekne i prostre
na crnu zemlju…
Ajde sto smo to uradili sa sobom samima, svoga tijela smo gospodari,
ali sto podmakosmo i glave nase djece pod njegove sarene pepke pa se i oni prostrijese po zemlji?
Ajde sto i to dozvolismo, nasa djeca, pa mozemo da radimo s njma sta hocemo.
Mi smo ih rodili, mi cemo i da im sudimo. Jeste nakaradno, ali i mi smo nakaradni.
Unakaradio nas zivot..i oni koji nam kroje zivote i smrti.
Nego sto dozvolismo da po nama pljuju nasi nokauteri, nasi ubijaci?
Sto dozvolismo da nam grobove predaka prljaju stavljajuci cvijece na njih?
Proklinjace nas oni u njima sto sepredadosmo dusmanima u papke , sto im dadosmo da nasu zastavu prljaju svojim slinavim njuskama?
Kada su nasi junaci vojevali, oni su se s nama izrugivali, s neprijateljima nasim domundjavali, na tenkovima njihovim se vozikali, s njima veceravali i rucavali…, a s nasima crnoberzijanisali…
Stoga nismo dostojni onih koji su nam predali Srpsku u ruke, jerbo smo je mi predali ugojenim papcima… da je ruse i pljackaju, prodaju i preprodaju, da je krcme i zaduzuju…
Bilo koja vlast da dođe neki će biti nikakvi i jadni!
herctref
Samo kad jedna vlast ode, svi pošteni ljudi će biti srećni!
@herctref, dobro si se opis’o 😀
Не желим коменатрисати текст. Који је добар. Ту нема дилеме 🙂
Хоћу да подијелим утисак. Сва ова дешавања, прославе, они који стоје у првим редовима, полажу цвијеће, поручују да РС треба да буде одржива, да је стално нападају….ух, довешће ме до тога да је почнем мрзити. Од тих профитера, шверцера, празноглаваца, главоња, бркоња и не знам више којих оња…људу желудац ми се окреће. И да, РС није настала у Бања Луци. И не живе само у Бања Луци њени грађани.
Ја сам дијете оца који је погинуо у рату. На првој борбеној линији, након што је на тој истој првој борбеној три пута рањен. Вјеровао је да нама, својој дјеци, гради бољу будућност.
milice
Da je Bog dao da ti je otac otišao bilo gdje, da je sada živ i zdrav i on i njegova porodica…široko je ispod neba!
Međutim, postavlja se pitanje da li je njegova žrtva i žrtve ostalih poštenih i časnih Srba bila uzaludna?
Nemoj me pogrešno shvatiti al ja mislim da jeste…
I sam sam sa 18 godina i 4 dana otišao u rat, i ranjavan sam i izašao iz rata sa 23 godine…
Volio bi danas da sam tih 5 godina svaki dan kilo govana jeo negdje u beogradu ili novom sadu!
Драгославе 🙂
и сама често помислим да би нам то са говнима био бољи избор.
Asosociraste me na onu pricu:
Pitao sin crv tatu crva:
-tata, da li je istina da crvi zive u jabukama?
-Da, istina je,sine, Crvi zive u jabukama…
-Pa, kako im je?
-O, prekrasno. Imaju obilje sokova, zdrave hrane, sunca, svjezeg vazduha, prelijepu okolinu…
-Tata da li je istina da crvi zive u visnjama?
=-Da, sine, istina je…
-Pa, kako im je ?
-Prekrasno. Imaju obilje zdrave hrane, sokova, svjezeg vazduha, …
-Tata, pa zasto mi zivimo u kanalizaciji, jedemo govna, smrdi, mrak…
-Sine, ovo je nasa otadzbina…
Narod je toliko otupio da nam nema spasa dok komunisticke generacije ne izumru. Mi smo sami sebi krivi za ovo.
Vrlo zanimljiv tekst i još zanimljivije (i pravilne) analogije kakve Marko izvodi u istom. Mogao bih markove analogije dalje širiti u beskraj, no, mislim da su izvedene u sasvim dovoljnoj mjeri i dovoljno kažu (onima koji to razumiju).
Na nešto drugo želim da se referišem, a to je posljednja rečenica i poenta teksta.
А ми, какви смо и колики смо? Јесмо ли достојни оних који су нам предали Српску у руке?
Ukoliko je Marko ovdje mislio na svoje (mlade) generacije, tu se bojim da se taj segment još uvijek nije materijalizovao. Prvo, mladima još uvijek niko nije „predao“ Srpsku (iako bi to objektivno trebalo učiniti). Drugo, mladi ne treba da čekaju da im neko nešto „preda“, nego da jednostavno uzmu ono šta je njihovo – BUDUĆNOST (šta uključuje i budućnost Srpske).
Ono šta mi je posljednjih mjeseci interesantno jeste pokret „Treća Srbija“ u okviru kog se mlade i obrazovane osobe politički organizuju i nastoje da budućnost Srbije „uzmu u svoje ruke“. Preporučio bih Marku da slične ideje promoviše i u odnosu na Srpsku, jer kako god to okrenuli-prevrnuli na nađem političkom „nebu“ dobro bi bilo da se pojavi nekakva „Treća Srpska“ (slična ovoj srbijanskoj).
U tom smislu imaju moju iskrenu podršku!
Кад су једном блаженопочившег патријарха српског и мог земљака његову светост господина Павла новинари питали:“Кад ће нама Србима бити боље?“ Он је одговорио:“Биће нам боље,кад будемо бољи.“
„Прије него што се запуцало “били смо спремни да прихватимо БиХ, само да тамо гдје смо ми у већини буде наш полицајац” објашњавао ми је као малом сликовито отац. Но кад је већ пала крв, руководство Српске је знало да од таквих рјешења нема ништа,“
——————————————————————-
Komično izvrtanje istorije na bazi onoga što je babo rekao, a ne onoga što je istina.
9. januar je dan prije 22. januara i prije 1. marta. Ne može ga se nikako strpati iza.
Zato su svi oni koji su 9. januara cimnuli mečku kusali hašku čorbu.
змај огњени вук,
Onda to može da znači samo jedno; Mi Srbi smo najgori narod na svijetu!!!
češnjak, 12.01.2015. 07:41:45
Ne pratim takvu „literaturu“, ali se neke stvari jednostvano ne mogu izbjeći. Tako doznajem kako se većina osnivača i pripadnika Patriotske lige i Zelenih beretki hvali kako je još 1991. godine organizovala i naoružavala paravojne formacije. Takvi nisu „kusali hašku čorbu“, no, da li su donijeli sreću svom (bošnjačkom) narodu?
Vidite, nekada je „bosanski musliman“ bio fenomenološki specifična pojava prepoznatljiva po tome da je od svih muslimana u svijetu bio najbliži evropskom sistemu vrijednosti. Danas u toj kategoriji imamo neke „zanimljive Bosance“ koji jedva natucaju naš jezik (naturalizovane mudžahedine), imamo neke „Bosance rokerskog izgleda“ (kako ih opisije Izetbegović junior), sa bradama i kratkim pantalonama, imamo „Bosance“ koji hodaju od ratišta do ratišta, a teroristi u svim poznatijim terorističkim napadima diljem svijeta (Nju Jurk, London, Madrid…) imali su naše pasoše i bili na obuci u našoj zemlji.
Današnji „bosanski musliman“ u Evropi vše nije prepoznatljiv kao kulturološki fenomen, nego kao simbol terorizma, fanatizma, ekstremizma. OK, ni Srbi u Evropi ne kotiraju ništa bolje, ali zar je to cilj i jednih i drugih? Srbi su „kusali hašku čorbu“ za nešto što su činili prije 20 i više godina, dok, baš zato što je takva „čorba“ izostala, Bošnjaci i danas čine stvari zbog kakvih će kad-tad „kusati čorbu“. Normalno, daleko bilo da su svi Bošnjaci teroristi i zločinci, ali trebalo bi da se ona zdrava većina Bošnjaka distancira od postupaka svojih sunarodnjaka ili će se suočiti sa poistovjećivanjem… sad, ako je tom narodu najvažnije koliko Srba je „kusalo hašku čorbu“, onda neka nastave kud su pošli – u dijametralno suprotnom pravcu od onoga kojim su se kretali do prije 20-ak godina!
Pozdrav!
Borislave,
„Tako doznajem kako se većina osnivača i pripadnika Patriotske lige i Zelenih beretki hvali kako je još 1991. godine organizovala i naoružavala paravojne formacije. „
………………………………………………………….
zar stvarno misliš da jesu? U to vrijeme su razni Hadžiefendići i Čengići nosali svezane zastave sa karadžićevom strankom. Ako je ko i nabavljao kakvo oružje to je bilo zato da ga preprodaje u svojoj piljarnici. Htjeo vjerovati ili ne, ali kod nas se angažman PL 92 svodio na to da su samoorganizovanim ljudima dijelili ambleme da ih prišivaju na jakne. Dok su drugi ratovali, oni su pisali analize Bitke na Bedru i pisali svoju istoriju.
Ne brini, kako je kod tebe, tako je i kod mene, prvoborci su oni koji su se prvi borili za sebe dok su drugi ratovali.
………………………………………………………..
„imamo „Bosance“ koji hodaju od ratišta do ratišta, a teroristi u svim poznatijim terorističkim napadima diljem svijeta (Nju Jurk, London, Madrid…) imali su naše pasoše i bili na obuci u našoj zemlji. „
………………………………………………………..
Ne zalijeći se, živ bio. Glas objavi da su nađene čahure iz 86, Majkićka se najaši na tu apsolutno nepotvrđenu informaciju, a niko da se sjeti da je Bole terorista u sred Banja Luke preprodavao oružje.
Evo Frontal osobom godine proglašava ruskog plaćenika i pripadnika ruskih obavještajnih službi koji je u ratu bio ovdje, a sada glumi nekog kapetana Dragana po Ukrajini. Koliko Srba danas ratuje u Ukrajini.
Ja sam za to da se svim licima koja odu ratovati bilo gdje u svijetu i bilo na koju stranu zabrani povratak u zemlju.
………………………………………………………..
Pričaš o fanatizmu i ekstremizmu i vjerskom radikalizmu. Gdje to imamo krsne slave u državnim institucijama, sveštenike pred kojima se klanjaju policajci…
Na kraju, ni ti ni ja ne možemo promijeniti redoslije stvari.
9. januara je proglašena RS BiH i to je protivustavni čin razbijanja Jugoslavije kao i proglašenja nezavisnosti u Hrvatskoj i Sloveniji.
Referendum o nezavisnosti BiH je izglasan 22. januara, nakon što je krajem ljeta 91. počelo proglašavanje SAO na teritoriji BiH i nakon što su RS 9. januara proglasili ljudi koji su osuđeni kao ratni zločinci
češnjak, 13.01.2015. 07:55:00 [138160]
Niko kao smrdljivko ne laze.
SDA je reagirala organizacijom skupa pod nazivom „Patriotska liga za BiH“, koji je održan u Bihaću 10. veljače 1991. Na skupu je govorio Alija Izetbegović.
Predsjedništvo SR BiH je 20. prosinca 1991. zatražilo od Europske zajednice priznanje neovisnosti Bosne i Hercegovine, protiv čega su bili srpski članovi Predsjedništva. Srpski politički predstavnici donijeli su sutradan 21. prosinca 1991. Odluka o ustroju Srpske Republike Bosne i Hercegovine, koja je provedena u djelo 9. siječnja 1992, kada je uspostavljena Srpska Republika Bosna i Hercegovina.
Znaci,poceli ste preglasavanje jos 1991.a zatim ste proglasili neustavni referendum,gdje niste imali potrebnu 2/3 vecinu.Nemoj balince o protivustavnom djelovanju,molim te.
Serbinum, čuj „prosinca“ – šta ti je?
12. septembra 1991. osnovana SAO Bosanska krajina
24. oktobra osnovana Skupština srpskog naroda u BiH
21. novembra skupština srpskog naroda u BiH proglašava priznanje SR Krajina
9. januara 1992. osnovana Srpska Republika.
Obraćanje od 20 decembra je ispunjavanje zaključaka Arbitražne komisije čije ingerencije su priznali svi predstavnici republika i koja je BiH postavila dodatni uslov, a to je referendum.
Ljudi koji su osnovali Republiku Srpsku su na teritoriji pod svojom vlašću donosili fašističke segregacijske zakone o otpuštanju sa posla i oduzimanju imovine.
Što se mene tiče neka RS slavi svoj praznik kojeg god hođe datuma, ali tada se moramo podsjetiti da su tu sjedili i Radoslav Brđanin i Bilja i Momo i Radovan i Mladić koji je i tada i ostatak čitavog rata kao i ostali oficiri RS primao platu iz Beograda.
češnjak, 13.01.2015. 07:55:00
Hajde da se i dalje tučemo „politikom tuk na utuk“, kao i posljednjih 25 godina, i da nastavimo biti budaletine kakve smo svo ovo vrijeme nesporno bili.
Dakle, krenimo redom:
1. Sporne čaure su iz ’88. godine i to što Dušanka Majkić lupeta je izvan nečega o čemu trebamo raspravljati. Prije godinu i po je pet odoba iz Prijedora i Banjaluke (svi Srbi), zajedno sa nekoliko „Parižana“ (Bošnjaka)uhapšeno zbog međunarodnog krijumčarenja oružja iz BiH u Francusku. Porijeklo spornih čaura treba tražiti u toj „raboti“. Ono na šta sam ukazivao u svom komentaru jeste nepobitna činjenica da su počinioci najvećih terorističkih napada u svijetu posjedovali B-H pasoše, te da je to u konačnici „ispostavljeno u račun“ našim Bošnjacima (a daleko bilo da je 2 miliona Bošnjaka imamo dijelilo te pasoše, nego su to učinili pojedinci).
2. Kada govorim o predratnim „bosanskim muslimanima“ i civilizacijskim vrijednostima kakve su manifestovali onda govorim o tome kako je taj narod izglasao za svog predstavnika jednog Fikreta Abdića, kako se većina bošnjačkih intelektualaca izjašnjavala protiv rata i bila za ostanak u Jugoslaviji, kako su desetine hiljada Bošnjaka mitinzima izražavali se protiv narastajućih tenzija i rata (šta je prekinuto snajperisanjima) i mnogo toga pozitivnoga. No, to ne isključuje i manjinsku radikalnu grupaciju tog naroda koja se pripremala za rat i težila tome, a najviše se manifestovala kroz organizacije poput Patriotske lige i Zelenih beretki. Danas takvi dominiraju bošnjačkim narodom i, bar po mom mišljenju, to je ozbiljno civilizacijsko nazadovanje (identično civilizacijskom nazadovanju kakvo proizvode nove srpske „elite“).
3. Da bi shvatili uzroke srpsko-bošnjačkog sukobljavanja sa početka 90-ih moramo uobziriti činjenucu da do toga dolazi nekon jednogodišnjeg rata kakav se već bio materijalizovao u Sloveniji i Hrvatskoj. Idejni kreatori razbijanja Jugoslavije nisu mogli okončati rat 1991. godine iz prostog razloga postojanja ideje formiranja „krnje Jugoslavije“ (i tako okrnjena ipak prevelika za nosioce projekta razbijanja te zemlje). Da bi se očuvanje kakve-takve Jugoslavije spriječilo trebalo je već započeti rat proširiti na novi prostor (BiH) i novog aktera (Bošnjake). Na kraju, rezime rata možemo svesti na to da su ratom najviše profitirali Hrvati, da su u odnosu na prostor BiH-e Bošnjaci najveći stradalnici, a u odnosu na ukupan exjugoslavenski prostor Srbi najveći gubitnici/stradalnici. No, neshvatljivo mi je da i danas, nakon toliko godina i svega šta smo preživjeli, nikako da progledamo svojim očima i počnemo misliti svojim glavama. Godinama ukazujem kako „ključ“ budućnosti ovih prostora leži u bošnjačko-srpskom pomirenju (iskrenom), gdje kao nosioce tog procesa upravo apostrofiram onu kategoriju „bosanskih muslimana“ kakva je u svijetu bila prepoznatljiva kao civilizacijska kategorija, kao i „bosanskih Srba“, kao ponovo jednu specifičnu kategoriju koja baštini posebne civilizacijske vrijednosti (poseban spoj „Istoka i Zapada“. To što i jedni i drugi dozvoljavmo da najgori šljam naših naroda dominira našom zemljom i sve nas zajedno vodi ka ambisu, to je ono čega se moramo riješiti na prvom koraku stvaranja bolje budućnosti.
Eto toliko i pozdrav!
Brosilave, nažalost takvi dominiraju jer su oni sa iole pameti ili pobijeni ili pobjegli iz ove zemlje.
Molim te, vrati se na Šikuljakov tekst, ta zanesenost o ruskom uplitanju u ukrajinske unutrašnje stvari, anšlus dijela teritorije države koju je Rusija do tada priznavala i sa njom potpisivala međudržavne sporazume je slijed mitova kojim je zadojen njegov otac pa to preneseno na malog.
Čuj, „samo smo htjeli da bude naš policajac tamo gdje smo u većini“.
Marko i danas u to vjeruje, njemu je zaludno kopirati odluke AP Bosanska krajina u kojima se sa posla otpuštaju svi nesrbi.
Daleko bilo da ću ja ovdje braniti Alijine bravurozne poteze islamizacije države i dovođenja podobnih umjesto sposobnih, ali – šira i iskrenija slika nam svima trebe, ne samo priče naših baba.
češnjak, 13.01.2015. 09:52:36 [
I još nešto: formiranje Republike Srpske Krajine, u kontekstu postojećih okolnosti kakve su dovele do njenog formiranja, bio je potpuno LEGITIMAN odgovor srpskoh naroda na situaciju u Hrvatskoj (legitiman i sa aspekta međunarodnog prava i sa aspekta ustavno-političkog uređenja tada još uvije postojeće SFRJ). Republika Srpska je samo „prepisano“ rješenje u odnosu na širenje sukoba na prostor BiH-e. I RSK i RS su stvorene samo kao „politički instrumenti“ u cilju očuvanja Jugoslavije, i ništa ni manje, ni više preko toga. To što danas pojedini „mufljuzi“ objašnjavaju ciljeve stvaranja RSK i RS može se podvesti pod jedno teško lupetanje gluposti u vezi nečega šta ne razumiju. I, da budem decidan do kraja, ideju „krnje Jugoslavije“ (dakle, očuvanja naše zajedničke zemlje) nisu do kraja razorile nikakvi hrvatski, bošnjački ili ini nacionalisti, nego je to učinio „zvanični Beograd“. Proglašenjem Savezne Republike Jugoslavije (unutar tada utvrđenih granica) RSK i RS su „amputirane“ iz jugoslavenskog prostora i time osuđene da svoje bitisanje svedu unutar prostora Hrvatske i BiH-e. Srpske političke vođe tog vremena su povodile se svojim ličnim interesima (održavanjem vlasti nad određenom teritorijom), a opšti interes srpskog naroda, kakav se najbolje mogao štititi kroz formu očuvanja Jugoslavije, bio im je sekundaran. Danas srpski narod plaća tešku cijenu njihovih tadašnjih odluka, a najžalosnije je što ni danas ne shvata svoje pogreške. Srbi su u stvaranje jugoslavenske države „utemeljili“ dva miliona žrtava i generacije su stradavale za tu ideju, a, eto, našla se danas nekakva „elita“ da sve to pogazi i uništi (čime se ne razlikuje od kvazielita drugih južnoslavenskih naroda, iliti jednog naroda – to ovdašnja populacija svakako jeste, samo to u svojoj ludosti neće da prizna).
Borislave, još uvijek imamo snimak i često ga se sjetimo kako moj otac u ljeto 91. na jednoj svadbi drži zastavu Juge i njome maše i viče, Jugoslavija, Jugoslavija…
U proljeće 91. je sa lovačkom puškom i bombom bi ona liniji.
Voljeli smo mi tu zemlju. I nama su je oteli, i Tuđman i Milošević i Alija.
Ali sjeti se i da je Slobo prvi ukinuo platni promet i izdvojio Srbiju iz saveznih institucija, da je Slobo ukinuo autonomiju Vojvodine i Kosova, onaj Slobo kojem su na noge išli Karadžić i kompanija.
Taj Slobo je i aminovao 9. januar i osnivanje Srpske Republike u BiH..
Karadžića je jedino zanimala Slobina volja jer bez Slobe ne bi bilo ni Karadžića, a bez slobinog oružja logistike i plata ne bi bilo ni VRS.
češnjak, 13.01.2015. 09:52:36 [138164]
Наводим ти „ваше“ изворе,и шта ти је ту спорно.Сви Бошњаци које сам ја знао су причали српску варијанту бившег језика,а сад се упињете из петних жила и то промјенити.Самим тим што си рекао да је референдум био уставан,сам си себе дисквалификовао из даљих разговора.А референдум је изазвао рат.
BORISLAV R., 13.01.2015. 09:56:44 [138165]
Извини Бориславе,нису данашњи Бошњаци изабрали само 90-тих сукоб са Србима.Знаш ли ко је атаковао 1914 на Србе?Знаш ли кога су већином изабрали 1941?Са њима не вриједи трошити вријеме у покушају изградње нове државе,пролази нам вријеме,окренимо се себи.
Serbinum, 13.01.2015. 11:58:19 [
Davno, davno u jednoj knjizi pronašao sam spisak četnika, odreda specijalne kraljeve garde, iz Prvog sv. rata. Zaprepastilo me je koliko je nekakvih Ibrahima, Muhameda i sličnih bilo na tom spisku. Sa druge strane, u Rusiji su formirali jedinice srpske vojske od Srba i drugih ovdašnjih naroda zarobljenih nakon regrutovanja u jedinicama KuK monarhije. Složena vremena uvijek proizvode različita raslojavanja i bukvalno je nemoguće kolektivitet veličine naroda poistovjećivati sa samo jednom zaraćenom stranom (uostalom, koliko je Bošnjaka i Hrvata ratovalo u sastavu VRS, a koliko Srba u ABiH i HVO).
No, jedno je važno znati: Jugoslavija (u svim pojavnim oblicima) kao prvi i najvažniji konstituens države i društva pozicionirala je KONSTITUTIVNE NARODE (prvo Srbe, Hrvate i Slovence, a kasnije je to šireno sve do 1974, godine i Muslimana). Naši preci (Srbi), iako su u ti novu državu ugradili 2 miliona žrtava i bili najveća etnička zajednica, prihvatili su RAVNOPRAVNOST NARODA kao najvažniji osnov na kom počiva država. Možemo koliko nam drago raspravljati o tome zašto i pod kojim okolnostima su to naši preci učinili, no, de facto to je učinjeno i na principu ravnopravnosti naroda ta država je stvorena i decenijama bitisala.
Zbog čega je to važno?
Pa vidite, ustavno-političko uređenje SFRJ jasno je KONSTITUTIVNE NARODE pozicioniralo kao najvažniju kategoriju društva. Pravo na samoopredjeljenje do otcjepljenja bilo je zagarantovano KONSTITUTIVNIM NARODIMA (nikako nacionalnim manjinama poput albanske, nikako republikama kao administrativnim jedinicama ili bilo kome drugome). Pri tom je bilo jasno naglašeno da pravo na otcjepljenje podrazumijeva i SAGLASNOST OSTALIH NARODA, bez čega niti jedan narod nije mogao konzumirati dodijeljeno mu pravo. Međutim, naše političke „elite“ su proglašavanjem novih država (SRJ, SiCG i ino), zatim donošenjem novih ustava i drugim pogrešnim radnjama pogazile principe na kakvima je prethodna država stvorena, pogazile ustavno uređenje koje nam je određena prava garantovalo i (kako već rekoh) Srbe u Hrvatskoj i BiH-i dovele u poziciju da se ne mogu pozivati na prava o kojima sam govorio (nego da se „snalaze“ u okvirima novih separatističkih „proizvoda“ – država). Znam ja odlično i šta su sve činili zapadni centri moći i separatistički krugovi unutar Jugoslavije, no, to niti najmanje ne abolira naše političke „vođe“ i njihovo saučestvovanje u razbijanju bivše države (a sve zarad vlasti i pljačke).
Dragi Serbinum, ja ovo ne ističem samo kako bih „debatovao“, nego kako bih ukazao kakve pogrešne odluke i ponašanja su nas dovela u današnju situaciju. Važni je shvatiti i znati kako smo dospjeli do današnjeg „dna“, jer naprosto bilokakvo poboljšanje podrazumijeva potpuno suprotne pravce djelovanja (od dezintegrativnih ka integrativnima). Možda bi meni vaš prijedlog da se „okrenemo sebi“ bio prihvatljiv, no, pitanje je koliko je to uopšte moguće u ovako izmiješanim sredinama kakva je BiH. Kroz vijekove mnogi su pokušavali izdvojiti se kao zasebna, dominantna ili ina kategorija, ali se to uvijek pokazivalo neuspješnim. Jednostavno, naš „usud“ je da smo usmjereni jedni na druge (i treće). Da to promijenu nisu uspjeli ni Osmanlije, ni Hapzburzi, ni Karađorđevići, ni Tito, a ovi današnji samoumišljeni „voždovi“ nisu u stanju sačuvati „nacrtane krave“, a kamo li stvoriti nešto u čemu navedeni nisu uspjeli. Eto zbog čega ovako razmišljam.
Pozdrav!
češnjak, 13.01.2015. 10:38:32
Manje-više, a zar sam ja u svom komentaru tvrdio nešto drugo?
Jedinu digresiju moram načiniti u odnosu na stvaranje VRS. Dakle, VRS je zvanično osnovana 12.maja 1992. godine, nakon odluke „Beograda“ da sa teritorije BiH-e povuče JNA sa 19-im tog mjeseca (ako me sjećanje ne vara). Značajan dio naših biraca I kategorije rat su započeli kao pripadnici JNA (u okviru odbrane Jugoslavije), a to što nam je formiranje VRS ostavljeno kao jedino rješenje (nakon odluke „Beograda“) NE ZNAČI da smo osnovali vojsku radi stvaranja Srpske ili čega već ne. Dakle, najveći dio nas koji smo angažovani od samog početka rata nije se poveo ni za kavim novim „dražavama“, a još manje za „velikim“, nego zbog očuvanja Jugoslavije. Sad, kako je naša početna ideja kasnije kanalisana i na šta smo sve bili prinuđeni usljed novonastalih okolnosti O TOME SE MOŽE RASPRAVLJTI. No, ono oko čega NE PRIHVATAM RASPAVU jeste to da je bilokakvo stvaranje Srpske, „Velike Srbije“ ili čega već bio moj motiv zbog kog sam stupio u rat. Uostalom, valjda znam zbog čega sam nešto činio.
Upravo zbog ovakvih svojih stavova uvijek nastojim da odvojim početnu volju bošnjačkog naroda (one reprezentativne većine) za očuvanje Jugoslavije i izbjegavanja rata, od onoga šta se kasnije materijalizovalo usljed okolnosti kakve su ciljno proizvedene (protivno volji tog naroda). Znači, moj stav je da je bošnjački narod u reprezentativnoj većini izrazio protivljenje ratu, a to što su ga kasnija dešavanja prinudila na učestvovanje u istom ne smijemo zloupotrebljavati zarad nekakvog politikanstva.