4С и ЕУ: Слободан Станић савјетовао Сатлера – Поштовани господине…

Надам се да под слободом подразумијевамо то да можемо рећи и оно што други не би вољели да чују. Идеал и циљ коме тежимо свих нас у БиХ и у РС је улазак наше земље у ЕУ пуноправно чланство и то је једно од ријетких питања око којег у БиХ постоји општи консензус.

уторак, 13 априла, 2021 / 18:40

Већина од 27 земаља чланица, са преко 450 милиона људи који у њима живе, од почетка пандемије изазване САРС ЦоВ 2 вирусом, налазе се можда по први пут у извјесној дискоординацији и дезорганизацији.

Ми се као земља већ дуго налазимо у таквом стању, а обзиром да сте нашој земљи својевремено упутили 14 препорука, из тога црпим право да ми, са већим искуством у дискоординацији и дезорганизацији, упутимо ЕУ пар препорука.

Познато нам је да је здравство углавном у надлежности земаља чланица, али пандемија Ковид-19 разоткрила је низ слабости које, ради будућности, треба отклањати. ЕУ је у склопу заједничке регулативе потребно обухватити посебном уредбом која би имала законску снагу, обавезујућу за све земље чланице, а уређивала би област одговора на Пандемију. Двадесет и први вијек је већ свакако трајно обиљежила ова пандемија, али то не значи да их неће бити у будућности и то у краћим међуинтервалима него што то може било ко претпоставити.

Најупечатљивија је била и још увијек траје ситуација око набавке вакцина у ЕУ. Док САД ограничавају извоз вакцина да би извршили приоритетно снабдијевање свога становништва, ЕУ трпи посљедице тих рестрикција извоза, трпи одуговлачење испорука и поред потписаних уговора. Уз све то, ЕУ је извезла више од 34 милиона доза, јер није успјела наметнути ограничења, све то је довело до различитих рјешења у земљама ЕУ. На основу свега наведеног, било би од круцијалне важности за ЕУ, али и за нас у сусједству који њој тежимо и припадамо, да се при ЕЦДЦ-у (Европском Центру за Превенцију и Контролу Болести) развије Научно-истраживачки центар који би био опремљен најновијим технологијама из области вирологије и развоја вакцина. Овај Центар би требало да омогући брз и ефикасан развој вакцина за све евентуалне пандемије у будућности, чиме би се постигао брз одговор нарочито код мутација вируса. ЕУ би требала већински да финансира тај Центар, како би се избјегла преузимања кроз уплив капитала. Центар би био јавно добро цијеле ЕУ. Европска Унија за овај пројекат има више него довољне научне, кадровске и финансијске претпоставке и било би неопростиво да се ови догађаји у будућности понове. Последња препорука је да се не штеди на науци и здравству, јер само здрав човјек може стварати нову вриједност.