132. сједница Вишковићеве владе: Фискална консолидација
Влада Републике Српске утврдила је на 132. сједници у Бањој Луци, Приједлог програма фискалне консолидације за период 2021-2023. година који ће бити упућен на разматрање и усвајање у Народној скупштини Републике Српске.
Овим програмом планирано је постепено уравнотежење јавних финансија у наредне двије године, а дефинисане су мјере и период фискалног прилагођавања који би требао да обезбједи стабилност јавних финансија и послије 2023. године. У наредном периоду планирано је и формирање Централне јединице за финансијски надзор јавних предузећа, за праћење јавних предузећа помоћу финансијских и нефинансијских показатеља учинка, као што су финансијска солвентност, ефикасност пословања (оперативна маржа итд.), те број запослених (удио плата у издацима и флуктуација запослених).
Такође, планирано је и увођење функције утврђивања и праћења процјене и управљања фискалним ризицима у оквиру Министарства финансија, укључујући и ризике везане за пословање јавних предузећа. Приликом израде нацрта документа разматрана су макроекономска кретања, као и ризици усљед појаве пандемије и потенцијални изазови у предстојећем периоду, на која утичу и привредна кретања спољнотрговинских партнера која се односе и на остварење планираних буџетских оквира у средњорочном периоду.
У периоду 2022-2023. година, према планираним оквирима буџета за ниво буџетског система Републике Српске планирано је смањење буџетског дефицита на ниво од 34.5 милиона КМ у 2022. години, док се у 2023. години планира буџетски суфицит у износу од 158.7 милиона КМ.
На основу урађених пројекција за период 2022-2023. година, јавни дуг који подлијеже законском ограничењу износиће 5,343.5 милиона КМ и 5,311.0 милиона КМ (43.8% и 41.5% БДП-а), респективно.
Влада Републике Српске усвојила је на данашњој сједници и Информацију о активностима на изради Програма економскиих реформи за период 2022-2024. година. У складу са Смјерницама Европске комисије, овај програм у предстојећем средњорочном периоду треба да обухвати идентификацију главних структурних изазова и анализу препорука за конкурентност и инклузивни раст, извјештај о имплементацији заједнички усвојених смјерница за политике и реформских мјера из претходних година и идентификацију, приоритизацију и формулацију кључних реформи, посебно оних које подржавају опоравак након кризе коју је изазвао Covid-19.
Влада Републике Српске усвојила је на данашњој сједници Информацију о спољнотрговинском промету Републике Српске за период јануар-јуни 2021. године.
Укупан спољнотрговински промет Републике Српске у првих шест мјесеци 2021. године износио је 4.565.948 хиљада КМ и већи је за 866.367 хиљада КМ, односно за 23,42% у односу на исти период 2020. године, када је је износио 3.699.581 хиљада КМ.
У првих шест мјесеци 2021. године у односу на исти период 2020. године дошло је до пораста извоза и увоза Републике Српске. Укупан увоз Републике Српске у првих шест мјесеци у 2021. години повећан је за 19,91%, док је извоз повећан за 28,09% у односу на исти период 2020. године. Највећи спољнотрговински партнери Републике Српске у првих шест мјесеци 2021. године били су: Србија (16,48%), Италија (14,86%), Хрватска (10,21%), Њемачка (9,72%), Словенија (9,37%), Аустрија (5,28%) и Кина 4,16%).