12. март: Додик, Ђинђић, Степа, Ататурк

Данашњи датум, 12. март није сасвим обичан датум у оним новинским рубрикама које носе назив "На данашњи дан". То је датум када су се десили важни историјски догађаји, или када су рођене, умрле, или убијене познате личности од којих су неке и историјске. Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рођен је 12. марта 1959. године у […]

четвртак, март 12, 2015 / 12:27

Данашњи датум, 12. март није сасвим обичан датум у оним новинским рубрикама које носе назив "На данашњи дан". То је датум када су се десили важни историјски догађаји, или када су рођене, умрле, или убијене познате личности од којих су неке и историјске.

Милорад Додик, предсједник Републике Српске, рођен је 12. марта 1959. године у Лакташима. Додик је прво у два наврата био предсједник Владе, а од 2010. године је предсједник Републике Српске. Други мандат је освојио на изборима у октобру 2014. Први мандат као премијер на му је трајао од 18. јануара 1998. до 12. јануара 2001. Председник је Савеза независних социјалдемократа Републике Српске (СНСД) и једна од најважнијих политичких личности у послијератној историји Српске и БиХ.

Генерал Ратко Младић рођен је 12. марта 1943. године у селу Божановићи код Калиновика. Био је генерал и командант Војске Републике Српске од 1992. до 1996. године. Од 1965. је био официр Југословенске народне армије до њеног распада 1992. Од 1996. до 2011. године није био доступан јавности. Ухапшен је 26. маја 2011. године у селу Лазареву код Зрењанина и тренутно се налази у Хагу.

12. марта 2003. године у атентату у Београду, испред сједишта Владе, убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић. Био је, како то воле рећи, први демократски премијер Србије, што наводи на закључак да Србија прије тога није имала демократске изборе. Његова влада изабрана је 21. јануара 2001. након демократских промјена и доласка на власт Демократске опозиције Србије (ДОС). За вријеме Ђинђића Хагу је изручен Слободан Милошевић, који је не дочекавши пресуду тамо умро, 11. марта 2008. године (на јучерашњи датум)

12. марта 1856 . рођен је Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа у два балканска и у Првом свјетском рату. Чин генерала Степа је добио је 1907., од 1908. је био министар војске. Након славне српске побједе на Церу, почетком Великог рата, у августу 1914. унапређен је у чин војводе. Под Степином командом изведен је пробој Солунског фронта и разбијена бугарска војска у Првом свјетском рату, што је допринијело капитулацији Бугарске у септембру 1918.

Чувени реформатор Турске и најзначајнија личност ове земље у посљедња два вијека Мустафа Кемал Ататурк рођен је 12. марта 1881. године. Под његовим вођством 1922. збачен је посљедњи султан Мухамед ВИ, а 1923. проглашена република чији је Ататурк био предсједник. Спровео је значајне реформе које су биле темељ за стварање модерне европске државе. Ататурк је иданас симбол модерне Турске, а на демонстрацијама против садашње власти које су прошле године букнуле у Истамбулу често су се могле видјети његове слике.



0 КОМЕНТАРА

  1. Једноставно овако, везано за тај дан, није требао бити убијен Ђинђић, а није се требао ни родити тај што се родио, Ататурк се требао родити 1349. године, а војдова Степа се требао касније родити прије неких 50 година али у наше вријеме!

  2. Najbliz sam harperovom komentaru.
    Ovaj sto se zbog njega nije rodilo dosta djece, niti ce se roditi jer je onima koji su ih trebali da rode oduzeo pravo na zivot, je nasa ljaga i nasa sramota.Ne zato sto se rodio, na to nismo mogli da uticemo, nego zato sto vjerujuci da ime nase ne moze da bude surovi okupator nismo nista ucinili da stanemo pred njega i odbranimo zemlju i narod.

    Uzaludna borba Stepina i junaka njegovih, uzalud miloni zrtava poslije njega kad sve obesmislise oni koje fasisti dovezose na svojim tenkovima.

    Unistio je bijedom domacine, sela zatrnio, djecu protjerao, intelektualce i akademsku zajednicu ucutkao, sto potkupljivanjem sto strahom da ih ne vukelicizuje, ili vulicizuje…

    I ptice vise ne pjevaju, muk pred opjelo.

  3. DANICA DRASKOVIC (supruga VUKA
    DRASKOVICA):
    “Ratovali smo dosta. Išli smo u Sloveniju,
    Hrvatsku, Bosnu, pa najzad na Kosovo. I šta smo uradili? Poraženi
    svuda, isterani smo iz Slovenije, Hrvatske, iz Bosne i naravno i sa
    Kosova. Ostavili smo krvave zločinačke tragove za sobom koji se
    sada otkrivaju po Haškom tribunalu, na suđenjima našim političkim
    i vojnim komandantima. … I šta sad? Već dvanaest godina
    razvlačimo poraze, ne priznajemo da smo krivi, da smo zločinci,
    agresori, da smo u tuđe zemlje slali vojsku i kriminalce, ubijali,
    pljačkali, palili, rušili, silovali. … Hoćemo da to prodamo
    svetu kao patriotizam, odbranu naroda i teritorija, ali ne ide.
    Surova istina groblja na tom putu od Knina, Vukovara, Srebrenice,
    Sarajeva do Kosova, hladnjače pune albanskih civila po jezerima
    Srbije, policijski poligoni puni sakrivenih, prenetih sa Kosova,
    leševa Albanaca, opljačkane banke, porušene kuće, rasturene
    porodice, to su tragovi naše sramote koji govore na svim jezicima
    sveta i jasno opisuju udruženi zločinački poduhvat, baš kako su
    rekli haški tužioci

  4. Cesnja, Aj ne seri, da se posluzim citatom cuvenog cara AJNESERI.

    zahvaljujuci sto su hanume cvjecara iz sela kako su se sami nazvali Antin djerdan, pa nisu mogle da napisu i opisu zvjerstva Cvijeca.

    Govorim o svom kraju, Kozaru su u crno zavili, Jasenovac napunili. Uguglaj Susnjar -Sanski Most pa vidi da su tu za dva dana 41. zaklali 5 500 Srba. Muslimani iz sela Antin djerdan su bili mobilisani na tom zadatku.

    Tebi istorija pocinje od 92, a istorija nije kalendar zidni da pokidamo godinu koja je prosla, istorija je neprekidna traka, i svaki dan je uzrocno-psljedicno povezan sa danima koji su prosli.

    Molim te, nemoj da mi kvaris danasnji svecani dan, Car nas AJNESREI slavi rodjendan, molim se da mu, znajuci kako je halapljiv u zderanju, zalogaj ne ode ukrivo, prema Tunjicama.

  5. Када је већ подсећање на догађаје на данашњи дан, овде су испуштене две велике личности из наше српске историје, једна из света науке, друга из света спорта.

    12. марта 1935. умро је српски научник и проналазач Михајло Идворски Пупин. Остаће упамћен по својим проналасцима и доприносу науци, по подприносу афирмацији и промоција српства тамо далеко, у Америци, кроз оснивање српских удружења, али је и много чинио за добробит Срба и Србије, па је својим утицајем дао допринос да границе након „великог рата“ више буду у корист Србије.

    12. марта 2000. умро је српски кошаркашки стручњак Александар Николић. Посветио је свој живот вољеном спорту, српској и југо кошарци. Водио је бројне клубове, репрезентацију, али важније беше ментор и извршио је пресудни утицај на формирање плејаде српских кошаркашких тренера. Промовисао је начело које ће постати доктрина српске кошарке „одбрана обавезна, напад слободан“, па га можемо сматрати и оцем српске кошарке.

    Добро, знам да су политичари некако пречи, плебс више воли да се бави њима, посебно у овом данашњем времену, али и 2 личности из српске историје које сам поменуо заврешђују да се подсети да су на данашњи дан преминули.

Оставите одговор