1. март: Српски политичари бар у нечему јединствени

Неколико кључних српских политичара јавности је понудило састав на сутрашњу задату тему. Огњен Тадић: 1. март не може бити дан окупљања свих народа Предсједавајући Дома народа Парламентарне скуштине БиХ Огњен Тадић рекао је да Република Српска и њене институције и грађани никада неће признати првомартовски референдум о такозваној незвисности БиХ, нити ће заборавити гнусно убиство […]

недеља, 28 фебруара, 2016 / 10:22

Неколико кључних српских политичара јавности је понудило састав на сутрашњу задату тему.

Огњен Тадић: 1. март не може бити дан окупљања свих народа

Предсједавајући Дома народа Парламентарне скуштине БиХ Огњен Тадић рекао је да Република Српска и њене институције и грађани никада неће признати првомартовски референдум о такозваној незвисности БиХ, нити ће заборавити гнусно убиство српског свата Николе Гардовића, почетком марта, 1992. године у Сарајеву.

"Као савременици тих догађаја и као људи који су имали прилику да се, кроз вријеме које је иза нас, упознају са позадином тих догађаја не можемо да прихватимо да неко тај датум истиче као дан око кога би требало да се окупе народи, ентитети и све остало што постоји унутар БиХ и обиљежавају га као такозвани дан државности", рекао је Тадић Срни.

Он сматра да је 1. март, у примарном смислу, симбол настојања политичких опција, које су биле за разбијање Југославије, да без српског народа одлуче о судбини Срба на овим просторима.

"То се, као што знамо, завршило трагично по све народе у БиХ и након тога смо сјели за сто и направили Дејтонски споразум који је потпуна супротност 1. марту. Онај ко жели да поштује Дејтонски мировни споразум, ко заговара мир и стабилност у БиХ тај не може да прославља 1. март", истакао је Тадић.

Он је навео да је иза нас неколико догађаја који додатно отварају питања шта се десило тог 1. марта 1992. године на српској свадби у Сарајеву и ко је утицао на Рамиза Делалића Ћелу, који се и сам декларисао као лице које је повукло обарач, да то учини.

"Ћелина смрт, као и околности под којима је он убијен касније, отварају простор за постављање многих питања: ко је за кога радио, ко је на силу хтио да гурне народе у БиХ у сукоб и да ли се све то могло спријечити", упитао је Тадић.

Према његовој оцјени, са данашње дистанце потпуно је јасно да је одбијање Лисабонског споразума заправо била политичка декларација којом је извршен позив за оружани сукоб.

"Оно што је српски народ постигао, заједно са свима који живе у Републици Српској, јесте да се одбранио и да је већ раније створену Републику Српску, како се она данас и зове, институционално дефинисао и верификовао Дејтонски мировни споразум, и све то данас посматрамо као низ историјских догађаја", констатовао је Тадић.

Он је изразио сумњу да ће заувијек остати питање да ли је неко, и ако јесте, наложио убици српског свата да то уради како би испровоцирао сукоб ширих размјера.

Младен Иванић: Никад га нећемо признати као Дан државности БиХ

Члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић поручује да српски народ и Република Српска никада неће признати 1. март као такозвани дан државности БиХ, јер су и референдум који је одржан против воље српског народа и гнусно убиство српског свата на Башчаршији били увод у крвави рат.

"За нас 1. март није и никада неће бити никакав празник, јер наш празник јесте 9. јануар, дан када је вољом српског народа настала Република Српска. Тај дан ми ћемо славити док смо живи, и никакав суд нити судска одлука нас у томе не могу спријечити", рекао је Иванић Срни.

Сасвим је јасно, истиче он, да нема политичара из Републике Српске који 1. март може да прихвати као нешто што је нормално.

"И зато за мене тај дан, који се у дијелу БиХ обиљежава као такозвани дан државности БиХ, једноставно не постоји. А, ако неки празник дубоко иритира и вријеђа Републику Српску и српски народ у БиХ, онда је то свакако 1. март", нагласио је Иванић.

Милорад Додик: Тај датум за нас не постоји

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је Срни да ће 1. март у БиХ Бошњаци опет обиљежавати, Хрвати колико буду морали, а Срби неће уопште.

"За нас не постоји 1. март као било какав важан дан за БиХ", рекао је Додик.

Он наглашава да је за Републику Српску неприхватљиво обиљежавање 1. марта као било каквог дана у вези са БиХ.

"Игнорисање од Бошњака и дијела међународне заједнице, која томе даје значај, говори о томе да БиХ нема договор о важним питањима, па ни о том", истакао је Додик.

У БиХ је 1. марта 1992. године одржан референдум о независности БиХ на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за њену независност и излазак из тадашње СФРЈ.

У Федерацији БиХ 1. март се обиљежава као "дан независности", док Срби у БиХ овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса.

На тај дан 1992. године испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, убијен је српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је наговијестило грађански рат у бившој БиХ.