"Моје Јадовно” у Бијељини

У Музеју Семберије у Бијељини данас ће бити отворена изложба "Моје Јадовно" посвећена великом страдању Срба и Јевреја у усташком комплексу логора смрти Јадовно – Госпић – Паг 1941. године. Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након великог успијеха у Новом Саду, Београду и Сремским […]

уторак, март 12, 2013 / 08:42

У Музеју Семберије у Бијељини данас ће бити отворена изложба "Моје Јадовно" посвећена великом страдању Срба и Јевреја у усташком комплексу логора смрти Јадовно – Госпић – Паг 1941. године.

Прва изложба, 72 године након великог страдања Срба и Јевреја у комплексу логора смрти НДХ Јадовно-Госпић-Паг, након великог успијеха у Новом Саду, Београду и Сремским Карловцима и Митровици биће постављена и у у Музеју Семберије у Бијељини, Улица Карађорђева број 2.

Посјетиоци изложбе, за које претпостављамо да знају мало или готово ништа о величини и бруталности злочина у овом комплексу логора, добиће прилику да се упознају са свим значајним аспектима јадовничког страдања Срба и Јевреја. Ова изложба поред информативно-изложбеног карактера има и истраживачки карактер у обиму у којем је то методолошки могуће у раду са оваквом врстом историјских извора и истовремено је путоказ како се уопштено са визуелног становишта приступа меморијализацији значајних догађаја, који карактерно одређују идентитетско-судбинске детерминанте једног колективитета.

Бијељина на Јадовну

Мало је познато да је на Јадовну 1941. годинестрадало доста људи из Семберије и самог града Бијељине. На, до сада утврђеном списку страдалих јадовничких жртава, налази се више од стотину имена из Бијељине.

Због свега тога, желимо да се сви заједно сјетимо жртава и да се данашњи становници Бијељине и њене околине упознају са свим аспектима јадовничког страдања као дијелом и сопственог културног и националног идентитета, кажу урганизатори.

Изложба је истовремено и предмет сталне интеракције прошлости и људи који се њоме баве са научног становишта, али и просјечно-информисаног посматрача.

„Зато су нам реакције и одјеци изложбе веома значајни“ , наводе организатори из Удружења студената историје ,, Др Милан Васић“ и Удружења Јадовно 1941.

Управо та интеракција ствара једну нову димензију изложбе која ће са новим мјестима излагања донијети нове реакције и одразе, који су саставани дио настојања да се у стручну и ширу јавност унесе премиса о значају формирања колективног памћења на страдале претке, као и правилан друштвени однос према његовању успомене на њих.

Посљедње поруке жртава са пута на губилиште, њихове пријератне фотографије, али и фотографије преживјелих чланова њихових породица, склопљене у јединствене животне приче опомињу нас да је човјек као личност и његова породица, нажалост основна јединка овог страшног злочина, којој морамо посветити највећу пажњу, да се између осталог, овакави злочини више не би поновили. Злочин геноцида и Холокауста у НДХ, свакако је имао и своју идеолошку припрему као претходницу и она заузима један значајан дио у изложбеној концепцији, као и вријеме послије злочина у бившој Југославији, гдје можемо видјети један идеолошки и дневно-политички неадекватан однос друштва према страдалима и њиховим потомцима.

Ово су само неки од више дијелова који чине изложбену поставку „Моје Јадовно“ као цјелину и који се најбоље „преживе“ и саосјете приликом посјете и прегледа изложбе. Јадовно никако није ни по свом обиму ни по карактеру, локално стратиште, па је тако ова изложба „кренула на пут“, из Бањалуке, преко Новог Сада у Београд а стићи ће и до других регионалних дестинација, иза којих ће како је планирано, доћи на ред и оне међународне, јер је Јадовничка жртва овакав приступ свакако заслужила.

Aутори: Предраг Лозо, Драгослав Илић, Душан Басташић



Оставите одговор