"Јебига!” је све што добијем тражећи бројне одговоре!

Поводом смрти још једног бициклисте на улицама Бање Луке на адресу наше редакције стигло је отворено писмо Тихомира Дакића, које у цјелини објављујемо. Пише: Тихомир ДАКИЋ ‘Јебига!’. То је све што добијем тражећи партнера за борбу да се у нашем граду направи више бициклстичких стаза и да се сигурност пјешака и бициклиста повећа. ‘Јебига!’ је […]

среда, фебруар 2, 2011 / 10:00

Поводом смрти још једног бициклисте на улицама Бање Луке на адресу наше редакције стигло је отворено писмо Тихомира Дакића, које у цјелини објављујемо.

Пише: Тихомир ДАКИЋ

‘Јебига!’. То је све што добијем тражећи партнера за борбу да се у нашем граду направи више бициклстичких стаза и да се сигурност пјешака и бициклиста повећа. ‘Јебига!’ је све што добијем тражећи ‘интелектуалце’ и стручњаке из појединих области који би ме могли посавјетовати… Понекад се питам да ли у нашем граду уопште има интелектуалаца и стручњака?
Читајући вијест о погибији још једног бициклисте, желио сам да се окомим на некога, да истресем из себе сав гњев и љутњу због губитка још једног живота и да одмах коментаришем о томе ко је крив. Када сам мало сјео и почео да преврћем по глави како би нашао кривца за ово убиство нисам се могао зауставити само на несретном Александру који је тек положио возачки испит, а ни на још несретнијем Ђулагу који је можда кренуо кући управо завршивши неки надничарски посао…
Тешко ми је када покушавам да објасним онима који можда журећи кроз свој живот не размишљају о овим стварима и брину о својој ‘голој’ егзистенцији. То су најчешћи изговори када почнем да причам о неком проблему или догађају. Тешко ми је када покушавам да објасним мојим пријатељима који на сву причу кажу ‘Јебига!’. То је све што од њих добијем тражећи одговор на многа питања која ми се врзмају по глави. То је све што добијем тражећи партнера за борбу да се у нашем граду направи више бициклстичких стаза и да се сигурност пјешака и бициклиста повећа. ‘Јебига!’ је све што добијем тражећи ‘интелектуалце’ и стручњаке из појединих области у овом граду који би ме могли посавјетовати да не лупам глупости и не трошим снагу на погрешне људе или ствари. Понекад се питам да ли у нашем граду уопште има интелектуалаца и стручњака? Ако знате некога ко може потрошити пола сата седмично на рјешавање једног од проблема у нашем граду, јавите ми, молим вас!
Стога, ово пишем свима онима који имају колико-толико ријешено егзистенцијално питање, вама који имате укупан кућни бужет већи од 1600 КМ (цијена потрошачке корпе за четворочлану породицу) и који сте исплатили кредите, имате по два аута или један већи, вама који љетујете по Египтима и Тунисима (памтите те тренутке вјероватно ће бити јединствени), зимујете по Алпама (и њих памтите, јер ће снијега бити све мање) и прослављате Нове године по европским метрополама, вама који сте богати (материјално) и вама који имате моћ (привидно). Желим Вас да питам: Ко је крив и има ли неко међу вама, неко способан и утицајан да ми одговори на ово питање и да мало поради на рјешавању овог проблема?
КО ЈЕ КРИВ?
Александар Јагодић?

Скоро положио возачки испит. Има 18 година и сада ће да одлежи пар година за убиство, а таман је ушао у ‘свијет одраслих’, узео од тате ауто и направио проблем себи, родитељима и Ћошабићевој породици. Можда није завршио ни средњу школу. Ако му родитељи нису богати или утицајни добиће максималну казну. А шта ће након затвора и шта га чека у овој земљи званој Апсурдистан? Чуће се!

Ђулага Ћошабић?
Човјек који се кретао на бициклу једва поправљеном. Живио је у Чесми. Трошни бицикл му је био једино превозно средство. Преживљавао је љета и зиме на њему док је чекао да му наша држава баци милостињу, пензију или социјалну помоћ (41 КМ). Човјек који можда није могао да себи приушти заштитну кацигу и свјетлоодбојни прслук који је држава законом прописала да би га јадног заштитила. Да ли би га уопште спасило и да је их имао? Истраживања кажу да не би. Неко ће рећи: ‘Што се кретао туда и у то вријеме, а није имао ни свјетла, ни кацигу, ни свјетлоодбојни прслук?’, а сва ова опрема кошта више од мјесечне социјалне помоћи. Ђулага се кретао по саобраћајним прописима десном страном. Као да је то сада важно! Нека му је лака црна земља, како каже његов познаник Зилхад Форић: ‘Несретног човјека, Ђулагу, сам посљедњи пут видио у четвртак. Сви који га познају сложит ће се да је био добар, скроман и тих човјек. Увијек је возио бицикло. Имао је мајку која је остала непокретна, а о којој се једино он бринуо. Тужан и жалостан крај несретног човјека’.
Административна служба Града Бање Луке (АСГБЛ)?

У први мах сам мислио да су они главни кривци, међутим, њихов је само дио кривице. Бања Лука још увијек има само 7,5 км бициклстичких стаза и једно мјесто за паркирање истих, док аутомобили владају градом зеленила или бициклистичким градом како га неки зову. Много им је одвојити од наших пара, нпр. 500 000 КМ за изградњу 3 километра нових стаза. Међутим, није им мало да, како 2010. године, тако и ове ‘кризне’, издвоје 3 000 000 КМ за уређење зеленила у нашем граду (којег је из године у годину све мање). Тај новац сви знамо гдје иде, а и знамо да нисмо толико зависни од тога да нам Крајишка љепотица буде још љепша. Шта ћемо од те силне љепоте?

Вјерујем да доста вас каже да је АСГБЛ крива, али није вјерујте ми. Да само знате ко ради тамо све би вам било јасно. Јадно је, када вам неко почне објашњавати шта треба у овом граду да се направи и на који начин, а свјесни сте да је та пракса свуда у свијету застарјела и да се не примјењује.
Када су убијени деда и унука у насељу Борик, постављене су само вибрационе траке које (као) требају да упозоре возаче да је пјешачки прелаз у близини. Практично је доказано да што брже пређете преко тих трака то је мање штете за ауто и буке за ваше уши. Па чему служи нешто што смо ми платили ако не служи да успори возила у дијелу насеља гдје су поред те улице вртић, основна школа, супермаркет, тржница, главна повезница за пјешаке између два дијела Борика, општинска канцеларија и остали саржаји?
Док код нас проширују саобраћајнице и праве нове паркинге да приме још више аутомобила, у другим земљама организују читава насеља и дијелове града тако да се аутомбил уопште не користи. Док други градови улажу све напоре да повећају проценат дневних путовања бициклима и јавним транспортом, у нашем граду, чини ми се да се кориштење аутомобила промовише још више. Да ли гријешим? Вјерници би рекли: ‘Опрости им Боже не знају шта чине’. Аутомобила је све више, а такође и катастрофалних урбанистичких и саобраћајних рјешења.
Министарство комуникација и промета БиХ?

Министарство комуникација и промета БиХ је министарство које доноси измјене и допуне закона без претходног истраживања и анализа, а по нахођењу приучених стручњака. Док су земље које су познате по развоју бицикистиког саобраћаја давно укинуле мандаторне казне за не ношење заштитних кацига и свјетлоодбојних прслука, код нас се тек сада уводи нешто што се показало као неефикасно и што је најгоре, то битно утиче на смањење броја бициклиста у саобраћају. Па зар је тешко да се копирају најбољи? Имитација је одавно познат и најлакши начин учења. Парламентарна скупштина БиХ усваја свакакве законе, јер у њој сједе тзв. ликови/уше ”дизачи/ице руке” који без да претходно прочитају документацију дају свој глас за усвајање исте. Јесу ли били кажњени? Јесу ли коме одговарали? Јесу ли добили мање плате или нису за тај мјесец добили плату уопште? НИСУ!
То исто министарство нпр. не зна чему служи кацига коју носе бициклисти. Кацига се не тестира у судару аутомобила са главом бициклисте, већ у слободном паду бициклисте при максималној бризини од 20 km/h. У већини случајева вам не спашава живот. Проблем је још увијек присутан. Пошто ни они не знају како да направе промјене у овој земљи, није им замјерити. Или им можда требамо замјерити, јер их ми плаћамо за то??!
Па ко је онда крив?
То је питање свима вама који сте се ‘ухљебили’, како рече мој друг. Сви ви који, као нешто знате. Економисти, правници, инжињери, попови, научници, сен(р)атори и сви остали. Сви ви који све ово гледате и не кажете ама баш ништа. Питам се како се осјећате када видите ко како ради и шта се све ради, док излизујете столове и столице својим сјенкама (то је све што остане иза вас).
Вјерујем да осјећате да сте све остварили у свом животу, завршили факултете, па магистрирали, докторирали, онда сте се негдје ‘увалили’, потом обезбиједили породицу, кумове и пријатеље. Је ли то све што дајете овом друштву? Свака вам част или алал вам вера! Зар вам је све потаман код нас у земљи званој Апсурдистан, или се она тако зове управо због вас? Питам се чему учите дјецу? Можда их наговарате да иду вани студирати с циљем да се никада више не врате, јер сте свјесни да ипак нисте способни са свим вашим дипломама да било шта добро урадите. Или можда тешете својој дјеци неку малу фотељу на коју ће да сједну у неком од министарстава, општина, агенција, дирекција и осталих ‘ција’, нетом што заврше факултет?
Ха’јте, учините нам услугу, ако дјецу желите послати одавде идите и ви са њима, молимо вас, и не враћајте се, нисте од велике користи! Ако пак желите да своју дјецу запослите у некој од институција, молимо вас нека науче бар основе нашег језика и бар мало енглеског! Бићемо вам вјечно захвални и саградићемо вам споменик у центру Бање Луке.
А ви сви остали (вас око 80%)? Шта ви кажете на све ово? Још једно ‘Јебига!’ или!?
Драги Ђулага, нека ти је лака црна земља, а нама нека је сретно са свима нама оваквима полумртвима!



Оставите одговор