Француски републиканци изабрали Фијона за кандидата, наводно пријатеља Русије

Франсоа Фијон је побиједио у другом кругу предизобра – како се и очекивало. Тако је он постао један од кандидата на пресједничким изборима 2017. године.


По први пут, предизбори су универзални. За учешће је било довољно симболично се потписати чиме се означава пристанак бирача да дијели ставове коалиције. Раније су само регистровани чланови странке могли да гласају на предизборима.

Ово је вјероватно учињено због непопуларности противника из социјалистичких организација.

У првом кругу предизобра, испао је бивши француски председник Никола Саркози. У другом кругу, позвао је своје присталице да подрже бившег премијера Франсоа Фијона, који је освојио највише гласова.

Избор Фијона брз је одговор на кандидата Националног Фронта Марин Ле Пен. Фијона описују као човјека који има пријатељски однос са Путином, а и у другим политикама конкурише ставовима лидерке НФ.

Фијон има за циљ да корјенитим либералним реформама ојача економску моћ Француске, темељито скреше огромне буџетске дефиците и државне трошкове, нарочито социјалног осигурања, уз снажење еврозоне, европску одбрану и заштиту спољних граница Европске уније.

Изричити противник сукобљавања Европе и НАТО с Русијом, а каже и да се "уопште не боји савеза Доналд Трамп-Владимир Путин, већ то сматра пожељним".

Његова визија Европске уније је више деголистичка "унија нација-држава " и сматра да нека суверена овлашћења са институција ЕУ у Бриселу дијелом треба да се врате на престонице држава-чланица.

Он је за "правосудни шенген", што би значило да се аутоматски протјерују странци који почине кривична дјела, жели да ојача евро увођењем економске владе земаља које су укључене у јединствену европску валуту.

У неким освртима медија и аналитичара ЕУ се Фијону приписује "наклоњеност према Русији", каже се да је он и "Путинов пријатељ" и у прилог тој тврдњи наводи да се бивши француски премијер у време предсједника Николе Саркозија досљедно противио санкцијама ЕУ против Русије због украјинске кризе, сматрајући да је то недјелотворно и штетно за обе стране.

Сматра да се с Русијом мора тијесно сарађивати да би се коначно уништило жариште исламског тероризма који из Сирије организује насиље по Европи и тешко дестабилизује цео Блиски исток.

Могући будући предсједник Француске, који по уставу има кључни уплив на дјеловање владе, жели да државне трошкове скреше за равно 110 милијарди евра, смањи прегломазну државну администрацију за 500.000 чиновника, незапосленост сведе на седам одсто и осјетно смањи порезе на предузећа, у очекивању да се темељито покрене француска привреда.

Радна недеља би са 35 требало да се повећа на 39 часова, а доба за пензионисање мушкараца са 62 на 65 година, што ће му бесумње произвести велике проблеме с француским моћним синдикатима и партијама љевице.

 





КОМЕНТАРИ

    • ex-1978
    • ,30.11.2016. 06:28:41[167316]

    Slušam sinoć nekog analitičara koji tvrdi da su Bregzit, Tramp i eventualna pobjeda LePenove istorijski događaj veći od pada Berlinskog zida i propasti komunizma u istočnoj Evropi.